Uspavanka za oblake

Čajdžinica kod gospođe Bube     Tik uz antikvarnicu Starog gospodina Krta, nalazilo se omiljeno sastajalište meštana Doline Mesečine.  Bila je to čajdžinica i poslastičarnica gospođe Bube, čije su đakonije privlačile i stare i mlade. I koliko je Krtova knjižara delovala napušteno, toliko je Bubina čajdžinica uvek bila puna gostiju. Ona je bila poznata po tome što je pravila izvrstan čaj, a kolače je dobrim delom nabavljala od svoje prijateljice i nadaleko čuvene kuvarice gospođe Emilije. Njenog najstarijeg sina poštara Ježića svi su znali i poštovali, ali njenog usvojenog sina, hrčka Borisa, koga je jednog dana slučajno našla u leji šargarepe, celo selo je obožavalo. Bio je svačiji ljubimac i pričalo se da mu čak i, Laščeva baba-tetka, gospa Kata, redovno kupuje svilene bombone, iako je važila za prgavu i ne preterano srdačnu personu.      Gospođa Buba je, zaista, bila dobre naravi. Pomalo pričalica, ali uvek dobronamerna, lepršala bi od stola do stola u sv...

  Gospodin Lasac dovodi Sofiju kod gospođe Emilije Moja priča ide malo zbrda-zdola. U nekom od prethodnih postova, Sofija se već smestila u Eminu devojačku sobu, a evo je sad opet pred njenim vratima sa gospodinom Lascem, koji ju je doveo da je Ema pričuva, dok on i Stari gospodin Krt ne pronađu način da je vrate kući. Ali, eto, sad mi je došao momenat da uradim scenu u kojoj se Sofija i Ema sreću prvi put.  Kad malo bolje pogledam svoje likove i njihove karaktere, shvatam da su oni potpuno inspirisani ljudima iz mog neposrednog okruženja. Nisam toga bila baš sasvim svesna na početku, ali kako se priča dalje odvija, to postaje sve očiglednije. Eto, gospođa Emilija je potpuno kao moja mama: stalno strepi da li su svi zbrinuti, zdravi, nahranjeni. Stalno se nešto sprema i mesi i tako je od kad znam za sebe. To je osoba koja ima potrebu da zaštiti decu, slabe i bolesne. Kristifor je, recimo, slika i prilika jedne Kisine i Sofine drugarice iz detinjstva. To dete je bilo toliko raz...

Stari gospodin Krt i gospodin Lasac većaju o tome kako da Sofiju vrate kući Priča u Dolini Mesečine se nastavlja, uprkos korona virusu, koji još uvek nije dospeo u te krajeve. Šalu na stranu, mislim da mi piskaranje i crtanje, stvarno, pomaže da ne mislim na ovu strahotu, koja nas je sve snašla. Svi su na ivici živaca, pa, valjda, od nervoze ne izlaze iz kuhinje. Samo se nešto mesi, prži, peče, k'o da ćemo da pomremo od gladi. Svaki čas nekom zad*ica viri iz frižidera.  Imam osećaj da će uskoro na vrata da se izlazi na kant. Dobismo, konačno, i komšiluk. Došli gastarbajteri iz Nemačke, pa, upravo, slušam neki dečiji promukli glas kako kukuriče naizmenično sa pravim petlom :) Ima ova izolacija i dobrih strana, jer konačno mogu da radim sve ono što nisam stizala. Kao na primer, mozaik, koji me čeka već par godina. Sad više neće biti opravdanja. *** Javor Rašajski - Sve ptice Srbije i neki moji crteži od pre desetak godina. I, naravno, čaj. Knjigu Sve ptice Srbije Jav...

Gospodin Lasac i  Sofija gledaju zvezdano nebo Dolina Mesečine je čudesno mesto. Ne samo zato što tu žive neobične životinje koje hodaju na dve noge, oblače se i čitaju lepu književnost, već i stoga što noću, kad izađe mesec i zatrepere mnogobrojne zvezde, ono postaje toliko nestvarno lepo da svakoga ostavlja bez daha. Čak je i Sofija ugledavši taj prizor, iako preplašena jer se našla u nepoznatom i čudnom svetu, na trenutak zaboravila da je zarobljena tu i da ne može da se vrati kući. Gospodin Lasac joj je ispričao da je selo osnovao njegov plemeniti predak Ser Lasac i tu oformio koloniju, koju su sačinjavali oni koji su se divili toj nesvakidašnjoj prirodnoj lepoti i rešili da je zajedničkim snagama sačuvaju za buduće generacije. Sofija u kancelariji Starog gospodina Krta Sofija se, bežeći od kuće posle svađe sa roditaljima, sasvim slučajno obrela u Dolini Mesečine. Ni sama nije znala kako je tamo dospela. Tu je srela Gospodina Lasca, koji ju je odveo do svog dobr...

Gospodin Lasac i Sofija u bašti Već sam u više navrata pisala o gospodinu Lascu, tako da je, verovatno, mnogima znano da je on penzionisani profesor književnosti, koji živi na samom kraju Doline Mesečine, u žućkastoj kući plavih prozora. Manje je, međutim, poznata činjenica da gospodin Lasac ima i brojne hobije. Jedan od njih je baštovanstvo. U dvorištu, koje se nalazi iza kuće, on ima divan povrtnjak u kome uzgaja razne kulture. Posebno je uspešno uzgajao bundeve za gospođu Emiliju, od kojih je ona pravila izvrsne pite. Tog leta, koje je Sofija provela u Dolini Mesečine, Lasac je posebnu pažnju posvetio uzgoju lubenica. Naravno, uz Sofijinu pomoć. Dobro, i Kristifor je pomalo pomagao, ali uz zabeđivanje i prenemaganje. Sofija je bila sigurna da nikada u životu nije probala tako slatke i toliko osvežavajuće lubenice. Stari gospodin Krt Ponekad, pred veče, dok su Lasac i Sofija sedeli u prednjoj bašti Laščeve kuće, sladeći se lubenicama, navratio bi i Stari gospodin Krt. K...

Ježić Poštar Dolina Mesečine je mirno i pomalo uspavano selo. Život teče uobičajenim tokom, bez mnogo trzavica i iznenađenja. Međutim tog, određenog jutra desilo se nešto izuzetno. A da bi se to nešto izuzetno desilo, morao je da se pojavi novi stanovnik Doline, sveže izmišljeni, Ježić Poštar. On ima zadatak da, u to rano, vedro jutro, dok još uvek svi, ili skoro svi, stanovnici Doline spavaju, donese Gospodinu Lascu važni telegram. A od koga bi Lasac mogao da primi telegram? Pa, od mene, naravno! Ja ću mu najaviti predstojeću avanturu i to u liku njegove prastare, ekscentrične baba-tetke, a pride i kume, gospa Kate. Dakle, rešila sam da i ja uđem u Dolinu Mesečine. Nisam još sigurna hoću li imati svoje ilustrovano obličje, ili ću biti samo neka baba, koja šalje pisma i telegrame. U svakom slučaju, ja ću mu svojim telegramom najaviti Sofijin dolazak, ali on telegram neće primiti, jer će upravo u tom trenutku šetati pored jezerceta u podnožju Maslačkovog Brda, vežbajući govor z...

Gospodin Lasac i Stari gospodin Krt Odmah da napomenem da znam da je izraz  krt,  koji se, u ovom slučaju odnosi na krticu, nepravilan. Moja pokojna tetka ga je koristila, pa pretpostavljam da je to razlog što mi je toliko prirastao za srce. Uostalom, kako se zove mužjak krtice? Zar nije logično da bude krt . Jeste. Prema tome u mojoj priči postoji krtica koja se zove Stari gospodin Krt i koja je vlasnik Antikvarnice kod Starog gospodina Krta.    Niko ne zna koliko mu je tačno godina. Zna se, samo, da je nadživeo mnoge generacije i da se i dalje lagano kreće među rafovima prašnjavih, starih knjiga, drevnih kao i on sam. Sav živalj Mesečeve doline, svih generacija, ga poznaje, od najmlađih do nastarijih. A on je uvek isti, u smeđem, kariranom, iskrzanom kaputu, ušuškan u modri šal i sa neizbežnom beretkom. Svako ko je ikad imao ikakvu nedoumicu, ili potrebu da nešto sazna, od školskih zadataka do velikih životnih mudrosti, odgovor je mogao da traži od sa...