 |
| Čajdžinica kod gospođe Bube |
Tik uz antikvarnicu Starog gospodina Krta, nalazilo se omiljeno sastajalište meštana Doline Mesečine. Bila je to čajdžinica i poslastičarnica gospođe Bube, čije su đakonije privlačile i stare i mlade. I koliko je Krtova knjižara delovala napušteno, toliko je Bubina čajdžinica uvek bila puna gostiju. Ona je bila poznata po tome što je pravila izvrstan čaj, a kolače je dobrim delom nabavljala od svoje prijateljice i nadaleko čuvene kuvarice gospođe Emilije. Njenog najstarijeg sina poštara Ježića svi su znali i poštovali, ali njenog usvojenog sina, hrčka Borisa, koga je jednog dana slučajno našla u leji šargarepe, celo selo je obožavalo. Bio je svačiji ljubimac i pričalo se da mu čak i, Laščeva baba-tetka, gospa Kata, redovno kupuje svilene bombone, iako je važila za prgavu i ne preterano srdačnu personu.
Gospođa Buba je, zaista, bila dobre naravi. Pomalo pričalica, ali uvek dobronamerna, lepršala bi od stola do stola u svojoj kariranoj suknji i zabavljala svoje goste, ispitivala o zdravlju starijih članova porodice i školske uspehe mlađih. Tu bi se, uvek, našla štrudla s makom da se pošalje kakvom bolesnom ukućaninu.
Sofiji je Bubina čajdžinica bila jedno od najomiljeniji mesta u Dolini, savršena mešavina aromatičnih čajeva i ukusnih čokoladno-voćnih slatkiša. Takvo nešto, svakako, nije imala prilike da proba dok je živela kod mame i tate...
***
Nedavno sam imala prilike da pročitam jednu interesantnu knjigu za decu "Mesto zvano Savršeno" Helene Dagan. Ako se nekome učinilo da je naslovnica mnogo slatka, neka pogleda još jednom i videće da se u cvetovima umesto tučka nalaze - oči. Priča je dosta moderna sa mnoštvom dramatičnih zapleta. Započinje tako što devojčica Vajolet dolazi sa mamom i tatom u mesto zvano Savršeno. Ona mrzi što se opet, po ko zna koji put, seli, ali je sve to povezano sa poslom njenog tate, koji je očni hirurg. Njega su u Savršeno pozvala braća Arčer, koji su, praktično osnivači i vlasnici tog mesta. Izgleda da nije sve savršeno u Savršenom, jer svi stanovnici iz nekog razloga moraju da nose naočari, čim počnu da žive tu. Naravno tu su savršena braća Arčer, čiji je zadatak da u svojoj optičarskor radnji obezbede obnevidelim stanovnicima ružičate naočari. I kao što može da se pretpostavi te ružičaste naočari čine svet lepšim nego što on, zapravo, jeste, a s druge strane, potpuno nevidljivim sve ono što nije prijatno za oko. Tako se dešava da postoje dva paralelna sveta: jedan savršeni u kome su svi ljudi besprekorni i žive u svojim savršenim kućama sa savršenim baštama i drugi koji se zove Ničija zemlja u kojoj bedno i na ivici siromaštva žive oni koji su proterani iz Savršenog, jer nisu poštovali određena pravila. Takođe, naočari utiču na to da stanovnici Savršenog potpuno zaborave na svoje rođake i prijatelje koji su proterani u Ničiju zemlju. Naravno, pošto je Vajolet daleko od bilo kakvog savršensta, uspeva da se poveže sa dečakom iz Ničije zemlje, koji se zove Dečak i koji će joj pomoći da pronađe nestalog tatu i vrati maštu ukradenu od stanovnika Savršenog (i spakovanu u tegle 😃), koju su ukrala opaka braća Arčer. Tema je izvanredna i nimalo dečija. Ponekad se i meni čini da živim u Savršenom i da nam neki Arčeri farbaju naočari u roze. U svakom slučaju, knjigu treba pročitati, ali je ne bih preporučila maloj deci, jer ima situacija koje su surove i prilično zastrašujuće.
Vrlo zanimljiva knjiga koju si nam predstavila.
ОдговориИзбришиMalo zavidim gospodji Bubi,i ja bih da priremam cajeve za Dolinu, cak bih i kolace sama pravila ;)
Jeste, knjiga je odlična. Ja jesam za to da se deca donekle zaštite i da im se pokaže da mogu da izmaštaju neki lepši svet, ali isto tako mislim da ih treba naučiti da se suoče i sa stvarnim svetom, da bi mogli da žive i opstanu u njemu. Treba naći pravu ravnotežu. Iskreno, divim se svakome ko danas vaspitava decu. Sigurna sam da ja ne bih umela.
ИзбришиPa, eto, to što ja danas radim su, u stvari, refleksi mog srećnog detinjstva. Domaći kolači, čajanke na drvetu, pijenje kafe sa nanom...Sve se, nekako, radilo zajednički. Tako je i u Dolini. Svako je dobrodošao da doprinese koliko može :)