Uspavanka za oblake

Vidikovac u San Điminjanu Nisam baš neki ljubitelj dvadesetosatnih putovanja, ukočenih leđa i natečenih zglobova. Pa, ipak, kad bi se pružila prilika da se ponovo truckam satima u autobusu da bih stigla na ova rajska mesta, opet bih to uradila. A ako mi, uz to, društvo pravi moja Kisa, teško bi mi bilo da zamislim da postoji nešto bolje. Naročito ako se uzme u obzir to da obe volimo umetnost, renesansu, lepe pejzaže i ukusne sladolede.  Naravno, najuzbudljiviji događaj za obe je bila poseta Uficiju. Zbog loše organizacije u agenciji uopšte nismo znale kada ćemo ići u Firencu, tako da nisam mogla da rezervišem karte onlajn. Pošto ostali iz grupe nisu bili zainteresovani za posetu galeriji, Kisa i ja smo se izdvojile i krenule u potragu. Malo uz pomoć karte, malo uz pomoć ljubaznih prolaznika, protrčasmo pored Starog mosta, zavrnusmo levo, protutnjasmo pored nekih tezgi sa pijačnom robom i eto ga - Ufici! Ne znam kakvim čudom se to desilo, ali u galeriju smo ušle za manje o...

Iako devojčice i ja vrlo često pijemo čaj, ponekad nam se desi da popijemo i dodatnu turu, koju nismo baš imale u planu. Ovaj put nismo mogle da odolimo iskušenju iako naš treći član (Joja, koja je na ekskurziji) nije bio prisutan. A povod je divan paketić koji smo dobile, a od koga drugog nego od Fikrete i Ksenije.   Najnovije čarobno pismo iz Italije Paketić sa čajevima i razglednica (Sve je vrlo pažljivo odabrano i zapakovano i uvek me oduševi svojom neobičnošću!) Odmah smo isprobale čaj od nara i jako je ukusan. (Sačuvale smo, naravno, jednu vrećicu za Joju) Ne obraćajte pažnju na to što je stolnjak okrenut na naličje, toliko smo bile zanete čajankom da nismo ni primetile da ne stoji kako treba :) Pozdrav do sledeće čajanke!