Uspavanka za oblake

  Moja avantura sa mozaikom posle dve godine (a možda i više) i dalje traje. Sve je, nekako išlo u nastavcima, radila sam, pa nisam, pa sam imala problema sa kičmom, pa mi je bilo bolje. I tako u nedogled. Sada radim u kontinuitetu i imam utisak da sam se uhvatila u koštac sa nekim gigantskim čudovištem. Trudim se da uopšte ne razmišljam o izlivanju i montaži, jer me od toga hvata jeza :) Upravo sam razvalila profi mozaičarska klešta, pa sad moram da nabavljam nova, jer bez njih bi mi život bio pakao :) Zapravo, najveći problem u celoj priči mi je s koje strane i kako da priđem da radim. Shvatila sam da moram da se penjem po podlozi i da radim sa raznih strana i to u nekim nenormalnim, iskrivljenim položajima, tako da sam često posle rada potpuno ukočena, pa se zapitam, ponekad, šta će biti do kraja, tj. u kakvom ću stanju biti kad i ako budem završila. Brat kad me vidi, zaceni se od smeha, jar sam ja, verovatno, u nekom joga položaju, u nekakvoj polušpagi, jedna noga tamo, druga n...

Grot Iskreno, nemam pojma kako mozaičari nabavljaju materijal za rad. Doduše, ja i nisam mozaičar. Samo povremeno volim da se bavim mozaikom. Kad mi treba alat odem do "Dume" u Novom Selu i kupim čekić za otkivanje kose (u mom slučaju lomljenje kamena) i kovačka klešta (za dodatno oblikovanje), a za kamen skoknem do Grota. Prođem mimo par lisica, preskočim par daždevnjaka, zaobiđem par šarki, probijem se kroz paprat i eto kamena. Dobro, nije baš tako, ali super zvuči.  Jednog dana odlučismo brat i ja da krenemo u lov na crvenkasti peščar. Ima ga u Grotu na nekim mestima, samo ta mesta nije baš lako naći. I ima ga u raznim obojenjima od bele do ciglasto crvene. Inače, taj kamen je nekada korišćen za izgradnju osnove (temelja) za čatmaru (seosku kuću napravljenu od blata i slame) u Ruđincima. Čak mi je neko pričao i da je korišćen za izgradnju nekadašnjeg hotela Sotirović u Vrnjačkoj Banji, ali ne znam da li je ta priča istinita.  Grot je čudesno mesto, bajkovito...

Iako devojčice i ja vrlo često pijemo čaj, ponekad nam se desi da popijemo i dodatnu turu, koju nismo baš imale u planu. Ovaj put nismo mogle da odolimo iskušenju iako naš treći član (Joja, koja je na ekskurziji) nije bio prisutan. A povod je divan paketić koji smo dobile, a od koga drugog nego od Fikrete i Ksenije.   Najnovije čarobno pismo iz Italije Paketić sa čajevima i razglednica (Sve je vrlo pažljivo odabrano i zapakovano i uvek me oduševi svojom neobičnošću!) Odmah smo isprobale čaj od nara i jako je ukusan. (Sačuvale smo, naravno, jednu vrećicu za Joju) Ne obraćajte pažnju na to što je stolnjak okrenut na naličje, toliko smo bile zanete čajankom da nismo ni primetile da ne stoji kako treba :) Pozdrav do sledeće čajanke!

Ne mogu da se setim kad sam zavolela čajeve. Nekako, u našoj se kući uvek nešto dešavalo na tu temu. Moja baba je stalno brala nekakve travke i cveće, i sećam se da mi je to kao detetu bilo jako smešno. Nije moglo da se zamisli da u kući nemamo kantariona ili majčine dušice. A onda sam počela da hvatam sebe kako i sama to radim. Moje interesovanje prema toj materiji postaje toliko veliko, da sam počela da naručujem knjige o botanici. "U nama se budi duh predaka", što bi rekao Paja Patak. E sad, bilo je i lepih porcelanskih čajnika u našoj kući, ali se oni nikad nisu koristili. Ja sam posebno volela jedan koji se presijavao kao unutrašnjost školjke i bio oslikan čikama sa lautama i tetama u lepim haljinama. I on je, tako, stajao u vitrini, sav nekako gord, kao da zna da našim ručicama nije dozvoljeno da ga uzmu. Dobiješ čaj u metalnom lončetu i to ti je što ti je. Mislim, nije to umanjilo moju ljubav prema lončetu, baš naprotiv. Tekućine koje se piju iz njega...

Pre nego što pređem na glavnu temu ovog posta, osvrnula bih se još jednom na putovanja. Premda nisam baš preveliki ljubitelj istih, postoji nešto što bih svakako volela da probam - letenje u balonu. Mislim, sumnjam da bih baš imala hrabrosti, ali bar mogu takvo nešto da zamislim i da neke svoje izmišljene junake smestim u tu korpu. Na kraju krajeva ni Karl Maj, uz čije knjige sam odrasla, nikada nije bio na Divljem Zapadu, a kakve su sve avanture njegovi junaci preživeli (a i ja s njima). I tako nastade ova moja ilustracija. To the sky ********** Ovih sam dana provela dosta vremena razmišljajući o čajevima, čajnicima, šoljicama, stolnjacima...surfovala po internetu, pronašla divne sajtove, na kojima može da se vidi i kupi predivan pribor za čaj. Evo nekih primera: Roses and Teacups ili Royal Albert . Divno je, ali, 100 dolara za jedan čajnik ili jednu šoljicu je ipak previše. Zatim nađoh jedan sajt na kome možete da kupite neke lepe čajeve, 50 g košta oko 500-600 dina...