Opet mozaik, a biće ga još

 

Moja avantura sa mozaikom posle dve godine (a možda i više) i dalje traje. Sve je, nekako išlo u nastavcima, radila sam, pa nisam, pa sam imala problema sa kičmom, pa mi je bilo bolje. I tako u nedogled. Sada radim u kontinuitetu i imam utisak da sam se uhvatila u koštac sa nekim gigantskim čudovištem. Trudim se da uopšte ne razmišljam o izlivanju i montaži, jer me od toga hvata jeza :) Upravo sam razvalila profi mozaičarska klešta, pa sad moram da nabavljam nova, jer bez njih bi mi život bio pakao :) Zapravo, najveći problem u celoj priči mi je s koje strane i kako da priđem da radim. Shvatila sam da moram da se penjem po podlozi i da radim sa raznih strana i to u nekim nenormalnim, iskrivljenim položajima, tako da sam često posle rada potpuno ukočena, pa se zapitam, ponekad, šta će biti do kraja, tj. u kakvom ću stanju biti kad i ako budem završila. Brat kad me vidi, zaceni se od smeha, jar sam ja, verovatno, u nekom joga položaju, u nekakvoj polušpagi, jedna noga tamo, druga noga 'vamo, a kad se na sve to dodaju vunene čarape, sigurna sam da izgleda očaravajuće. Fotografije ispod ni približno ne dočaravaju pravo stanje stvari. A kad ustanem treba mi neko vreme da raspravim noge. Naravno, redovno radim vežbe za kičmu, koje sam naučila na fizikalnoj terapiji, ali se bojim da to nije dovoljno... Obećala sam sebi da ću onog dana kad mozaik bude izliven, otvoriti šampanjac :)

***

Sada su mi dolasci devojaka sa studija postali kao praznik, pa obavezno izvučem najlepši servis za čaj i pribavim ili umesim slatkiše koje one vole. Nisu se stvari mnogo promenile od naših prvih čajanki. Tračarenje, crni čaj i slatkiši sa omiljenim osobama. Ima li ičeg lepšeg.

***

Mačori će još malo napuniti tri godine. Slatki su. Kao dva mekana plišana jastučeta. Malo skitaju, pa onda spavaju nekoliko dana bez prestanka da povrate snagu. I tako u krug. Sekiram se mnogo za njih, nekako su smotani. Ne mogu tu ništa da učinim. Mislim, mogla bih, ali ne želim. Skitanje i jurenje mačaka je njihov životni smisao i neću to da im remetim. Jutros sam toliko istiskala mog mačka (ovaj desno) da se nekad pitam kako me trpi :)