Uspavanka za oblake

      Dok je živela sa svojom porodicom, mada joj se to sada dok je boravila u Dolini Mesečine činilo beskonačno daleko, Sofija je često pomagala mami i baki oko spremanja zimnice, mešenja kolača i sve to sa puno elana, znajući da će moći sa zadovoljstvom da umoči prst u fil za tortu ili saft od slatka. Ruke su, naravno, morale da budu pažljivo izribane, kao i prljavština ispod noktiju nakupljena nakon celodnevnog igranja napolju i sve to pod maminim strogim nadzorom i njenim rendgenskim pogledom koji je zapažao i najsitnije detalje. Čini se da je gospođa Ema imala podjednako dobru sposobnost zapažanja, jer ju je, posle temeljitog pregleda, vratila po treći put u kupatilo. Odrasli su ponekad toliko sitničavi i nemaju pojma kako je to kad nemaš strpljenja, a ni vremena da po sto puta radiš jedno te isto. Uostalom, ko zna koliko puta je podigla hranu sa poda i strpala u usta, a da to niko nije primetio. A i ukus je isti, možda čak i bolji. To ju je podsetilo na lizalicu koj...

  Gospođa Ema češlja Sofiju Većina stanovnika Doline Mesečine, bila je pomalo zbunjena Sofijinim izgledom. Nikom nije bilo jasno zašto ona nema krzno, premda ju je gospodin Lasac predstavio kao daleku rođaku iz roda mustela depilis tj. lasicu beskrznašicu. Jedino je na glavi imala oroman žuti rep, koji je kod ostalih životinja rastao na sasvim drugom mestu, što je stanovnike ljupkog seoceta takođe dovodilo u zabunu. Jadna naša gospođa Ema, kako se samo našla u čudu kad je, posle prve noći provedene u njenoj kući, Sofija sišla raščupana sa čupercima koji su joj padali preko lica. Bilo joj je odmah jasno da je tom čudnovatom, dugom repu potrebna specijalna nega. I evo nas u Eminom krojačkom kutku, prisustvujemo češljanju jadne Sofije (a češljanje je jedna od njenih najmrskijih obaveza), kako strpljivo podnosi nespretno Emino odmršavanje čvorova na njenoj glavi. *** Evo sveže pročitane nove dečije knjige. Priznajem da sam se baš radovala kad sam je uzela u ruke, jer mi je došla kao o...

Mala Mimi Dolina Mesečine je upravo dobila još jednu novu ličnost, a to je Mala Mimi, zečica od 3-4 godine, čiji je jedini san da postane balerina kad poraste. Ne moram ni napominjem da mi je kao inspiracija poslužila prava osoba. Jedno malo dete, koje voli mnogo da priča i ume mnogo lepo da laže. I ona se slučajno zove Mimi i ja sam slučajno njena tetka. Dakle, Dolina Mesečine je puna ličnosti koje su stvarne. Eto, da bude jasno da ova priča, uopšte, nije izmišljena, samo malo modifikovana. Mimi mi je, između ostalog, bila potrebna da bi Kristifor došao do izražaja i njegova transformacija od razmaženog i sebičnog miša do nekoga ko ume da brine o drugima. Ježić poštar i gospođa Emilija Ovo je scena kojom počinje priča u Dolini Mesečine. U prvoj i jedinoj dovršenoj glavi, sad već mogu reći romana, se govori o tome kako je lasica propustila telegram, ali susret s mudrošću nije izbegla. Nadam se da je dovoljno zanimljivo da se avantura započne. Ova priča se krčka već t...