 |
| Gospođa Ema češlja Sofiju |
Većina stanovnika Doline Mesečine, bila je pomalo zbunjena Sofijinim izgledom. Nikom nije bilo jasno zašto ona nema krzno, premda ju je gospodin Lasac predstavio kao daleku rođaku iz roda mustela depilis tj. lasicu beskrznašicu. Jedino je na glavi imala oroman žuti rep, koji je kod ostalih životinja rastao na sasvim drugom mestu, što je stanovnike ljupkog seoceta takođe dovodilo u zabunu. Jadna naša gospođa Ema, kako se samo našla u čudu kad je, posle prve noći provedene u njenoj kući, Sofija sišla raščupana sa čupercima koji su joj padali preko lica. Bilo joj je odmah jasno da je tom čudnovatom, dugom repu potrebna specijalna nega. I evo nas u Eminom krojačkom kutku, prisustvujemo češljanju jadne Sofije (a češljanje je jedna od njenih najmrskijih obaveza), kako strpljivo podnosi nespretno Emino odmršavanje čvorova na njenoj glavi.
***
Evo sveže pročitane nove dečije knjige. Priznajem da sam se baš radovala kad sam je uzela u ruke, jer mi je došla kao odmor od (moram da priznam) ponekad opterećujuće književnosti za matorce. Već sam imala prilike da se sretnem sa delom ove autorke, a u pitanju je mlada engleska književnica Ketrin Randel, čiji mi je prvi roman Na krovovima Pariza, bio mnogo simpatičan. Sada nam se predstavlja romanom Istraživač. Avion leti iznad amazonske prašume. U njemu su pilot i četvoro dece, koja se međusobno ne poznaju. Odjednom pilotu pozli i avion se sruši u nedođiji u kojoj nema nikakvog nagoveštaja civilizacije. Pilot je poginuo, deca su preživela. Tu su dečak Fred, koji je najstariji,mislim da ima 12 godina. On je tužan i često zabrinut. Izgubio je majku kao sasvim mali, a otac mu je prezaposleni biznismen. Zatim bleda, plavokosa devojčica Kon, prgava i nervozna, živi sa baba-tetkom sa kojom se uopšte ne slaže. I na kraju, brat i sestra Lila i Maks, koji je najmlađi i ima samo 5 godina. Njihovi roditelji su naučnici i Lila prilično dobro poznaje prirodni i životinjski svet, a to znanje će im biti vrlo korisno u vremenu koje dolazi. I tako počinje preživljavanje...Knjiga je, zaista, uzbudljiva. Čim sam počela da je čitam podsetila me je na Sjenkijevičev roman Kroz pustinju i prašumu. Deca misle da su sasvim izgubljena i da ih tu nikad niko neće naći, sve dok u obližnjoj reci ne pronađu konzervu sardine. Tada će shvatiti da je neko već bio tu i to će im dati nadu da će se, ipak, spasiti. Međutim, nikako ne očekuju da će osoba koju će sresti i od koje će očekivati pomoć, biti tako neprijateljski raspoložena prema njima. Čak im ni svoje ime nije rekao, pa ga oni nazivaju Istaživač. Naravno, kao što se može i pretpostaviti, vremenom se zbliže i postanu najbolji prijatelji :) I onda im on objasni zašto je tu usred prašume, potpuno sam. Cilj mu je da sačuva drevnu građevinu, koja se tu nalazi, od neželjenih uljeza, jer zna da čovek ima potrebu sve da uništi, sve da eksploatiše, ne razmišljajući o posledicama...Dakle, knjiga je zanimljiva, ima mnogo nepredviđenih zapleta i jezik je savremen, što će se deci, verujem, dopasti. Ono što meni smeta, jesu preterano detaljni opisi nekih odvratnih situacija (ljubitelj klasika, u kojima je sve fino spakovano, se buni u meni). Da li je baš neophodno da znam kako se Maksu slivaju slinci niz lice i kaplju na majicu? Ili kako izgledaju pečene dalkave noge tarantule? Sećam se da je i u prethodnoj knjizi bilo takvih stvari koje su mi smetale. Ali, to svakako nije razlog da se knjiga ne pročita :) Mislim da je i te kako vredi pročitati. To je, pre svega, priča o prijateljstvu, podršci i zajedništvu i govori nam koliko je važno da ljudi budu ujedinjeni.
***
Kad se zamrsi duga kosa cesljanje nije nimalo ugodno ;)
ОдговориИзбришиOsim sto je zanimljiva, ovaj knjiga ima i lijepu naslovnicu.
Mimi je sve razumjela!
Da, mi dugokosi to najbolje znamo, a naša Sofa stvarno nije nikad volela da se češlja, a nije htela ni da čuje da se ošiša. I dalje ima baš duuugu kosu.
ИзбришиMnogo su lepo dizajnirane knjige Ketrin Randel i unutra ima crno belih ilustracija raznih ptica i životinja iz prašume. Mnogo je slatko.
Haha Mimi je neverovatna! Dobre navike se stiču u detinjstvu, a dete je naučilo da je pranje ruku obavezno. E, sad, da li pre ili posle maženja psa, to je drugo pitanje :)