Uspavanka za oblake

Ne mogu da se setim kad sam zavolela čajeve. Nekako, u našoj se kući uvek nešto dešavalo na tu temu. Moja baba je stalno brala nekakve travke i cveće, i sećam se da mi je to kao detetu bilo jako smešno. Nije moglo da se zamisli da u kući nemamo kantariona ili majčine dušice. A onda sam počela da hvatam sebe kako i sama to radim. Moje interesovanje prema toj materiji postaje toliko veliko, da sam počela da naručujem knjige o botanici. "U nama se budi duh predaka", što bi rekao Paja Patak. E sad, bilo je i lepih porcelanskih čajnika u našoj kući, ali se oni nikad nisu koristili. Ja sam posebno volela jedan koji se presijavao kao unutrašnjost školjke i bio oslikan čikama sa lautama i tetama u lepim haljinama. I on je, tako, stajao u vitrini, sav nekako gord, kao da zna da našim ručicama nije dozvoljeno da ga uzmu. Dobiješ čaj u metalnom lončetu i to ti je što ti je. Mislim, nije to umanjilo moju ljubav prema lončetu, baš naprotiv. Tekućine koje se piju iz njega...