Пређи на главни садржај

Baštenska čajanka

Ne mogu da se setim kad sam zavolela čajeve. Nekako, u našoj se kući uvek nešto dešavalo na tu temu. Moja baba je stalno brala nekakve travke i cveće, i sećam se da mi je to kao detetu bilo jako smešno. Nije moglo da se zamisli da u kući nemamo kantariona ili majčine dušice. A onda sam počela da hvatam sebe kako i sama to radim. Moje interesovanje prema toj materiji postaje toliko veliko, da sam počela da naručujem knjige o botanici. "U nama se budi duh predaka", što bi rekao Paja Patak.
E sad, bilo je i lepih porcelanskih čajnika u našoj kući, ali se oni nikad nisu koristili. Ja sam posebno volela jedan koji se presijavao kao unutrašnjost školjke i bio oslikan čikama sa lautama i tetama u lepim haljinama. I on je, tako, stajao u vitrini, sav nekako gord, kao da zna da našim ručicama nije dozvoljeno da ga uzmu. Dobiješ čaj u metalnom lončetu i to ti je što ti je. Mislim, nije to umanjilo moju ljubav prema lončetu, baš naprotiv. Tekućine koje se piju iz njega imaju neki poseban ukus, koji me podseća na detinjstvo...
I tako, kad nam obaveze dozvoljavaju, napravimo Kisa, Joja i ja čajanku, nekad u paviljonu, nekad ispod šljive, nekad na čičinoj livadi, prosto, legnemo u travu i pijemo čaj. E to je milina...




Moje omiljeno mesto, ispod šljive.


                                        Markiša                              i                         Lara

Lara je, inače, naša nova ljubimica. S obzirom na to da je Joja vaspitava, biće najobičniji pekmez.

Više nismo trio, nego kvartet.
(Ova deca više smoriše sa raznim foto filterima, ni na jednoj fotografiji ne izgledamo normalno, nego smo stalno u nekoj izmaglici. Nervira me to, ali ovo nam je jedina zajednička fotografija)

U aprilu sam imala i jedno vrlo prijatno iznenađenje od Fikrete. Ovde moram da primetim da su njeni paketi uvek originalni i sa ličnim pečatom. A u paketu vrlo ljupka knjiga o mojim omiljenim cvetnim vilama.


Vreme na čajankama sam vrlo često koristila da napravim neki crtež ili skičicu.
 


A počela sam i da pravim svoj dnevnik bilja (To verovatno moja baba progovara iz mene)



Pozdrav do sledeće čajanke!

Коментари

  1. Odakle da krenem? Od početka: upravo si me podsjetila na prekrasan set koji ima moja mama, šalice, tanjurići i čajnik, koji se presijava kao školjka i s divnim damama u haljinama i mladićima koji im udvaraju :) Kvartet ti je savršen, nek ste samo živi i zdravi! A što se tiče tvojih radova oni su savršeni kao i uvijek, baš mi se dopada taj dnevnik bilja,ima nešto starinski u sebi...to je stvarno odlična ideja! Pozdrav i vama i dosjetljivoj Fikreti!

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. :) Ti čajni setovi su bili vrlo popularni u vreme kada sam odrastala, tako da je, verovatno, u pitanju isti čajnik koji i ti pamtiš. Čudnovato, kako su te slike iz detinjstva upečatljive i snažne, kao da smo tada mnogo intenzivnije doživljavali stvari. Valjda ih i njihova nedostižnost čini još veličanstvenijim.
      A kvartet nam je mnogo zabavan. Joj, kako volim bebe! Toliko su nežne i nekako slatko mirišu...
      Zadnjih meseci je počela jako da me interesuje botanika. Žao mi je što se do sada nisam malo ozbiljnije pozabavila time. Čak mi pada na pamet da bih više volela da sam botaničar koji se interesuje za slikarstvo, nego slikar koji se interesuje za botaniku :)

      Избриши
  2. Divni su akvareli, podsecaju me na one stare enciklopedije u kojima je sredisnji deo bio stampan na posebnom papiru i sa divnim ilustracijama, i basta je jako lepa, vidi se da je sa dosta ljubavi uredjena,
    veliki pozdrav, Marija

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Hvala, Marija! Jako mi je drago zbog tog poređenja, zato što sam pravi knjiški moljac i veliki ljubitelj starih ilustrovanih knjiga. Tako da si mi dala najveći mogući kompliment :)

      Избриши
  3. Zaista jako dobro izgledaju, i blog je izuzetan, prava mala riznica, pocela sam deo po deo da istrazujem :-)

    ОдговориИзбриши

Постави коментар

Hvala vam što ostavljate komentar :)

Популарни постови са овог блога

Mi smo Robin, Hud i Džon, veseli drugari...

Ovu glupavu pesmicu iz crtaća pevamo već godinama u raznim prilikama, bilo da smo na plivanju ili sankanju. E, sad, pošto nas je tri, morale smo Robina Huda da podelimo na dva dela i sećam se da je Joja, dok je bila manja, stalno ponavljala kako hoće ona da bude Hud.  Robin, Hud i Džon spremni za sankanje A, onda se, iznenada naša mala družina proširila. Deda Mraz nam je 1. januara doneo novu drugaricu za čajanke i sankanje. Ja sam postala srećna tetka treći put, a Kisa i Joja su dobile sestru od strica. Jedva čekamo da malo poraste, pa da počnemo da je vučemo sa sobom. Inače, dobila je ime po prababi Ljubici. Palčica - bubamara                                                                            ******       Divni su bili ovi snežni dani. Skoro da sa...

Životinjice od testa

Ne znam kako je u drugim kućama, ali u našoj pred praznike svako ima određena zaduženja, koja se ponavljaju iz godine u godinu. Jedna od obaveza koju imamo Kisa, Joja i ja jeste da za Vaskrs pravimo miliprote. Običaj je da se od testa prave razne domaće životinje i ono što je najzabavnije je što nam ovi naši matori dopuštaju da radimo i pravimo šta god hoćemo. Mi tako počnemo da pravimo, pa se onda posvađamo, pa onda jedna drugoj pomažemo, pa se smejemo, da bismo na kraju dobile čitav zoološki vrt. Ponekad je, čak, teško utvrditi koju smo vrstu životinje napravile, bude tu i slučajnih zmajeva i raznih krilatih i repatih životinja, ali u toj raznolikosti i jeste lepota. Ovo što liči na zmaja je u stvari poni, a ovo na guzi mu je tetovaža u obliku cveta :) Nemojte da se iznenadite što skoro svaka životinja (pa čak i ptica) ima crnu tačku na stomaku - to joj je pupak. To je bila izričita Jojina želja.  *** Na kraju ovog kratkog posta mi ostaj...

Stari gospodin Krt

Gospodin Lasac i Stari gospodin Krt Odmah da napomenem da znam da je izraz  krt,  koji se, u ovom slučaju odnosi na krticu, nepravilan. Moja pokojna tetka ga je koristila, pa pretpostavljam da je to razlog što mi je toliko prirastao za srce. Uostalom, kako se zove mužjak krtice? Zar nije logično da bude krt . Jeste. Prema tome u mojoj priči postoji krtica koja se zove Stari gospodin Krt i koja je vlasnik Antikvarnice kod Starog gospodina Krta.    Niko ne zna koliko mu je tačno godina. Zna se, samo, da je nadživeo mnoge generacije i da se i dalje lagano kreće među rafovima prašnjavih, starih knjiga, drevnih kao i on sam. Sav živalj Mesečeve doline, svih generacija, ga poznaje, od najmlađih do nastarijih. A on je uvek isti, u smeđem, kariranom, iskrzanom kaputu, ušuškan u modri šal i sa neizbežnom beretkom. Svako ko je ikad imao ikakvu nedoumicu, ili potrebu da nešto sazna, od školskih zadataka do velikih životnih mudrosti, odgovor je mogao da traži od sa...