Uspavanka za oblake

Hrčak Boris Niko ne zna kako se jedan hrčak obreo u Dolini Mesečine. Niko, osim, možda one dve matore sveznalice: gospodina Lasca i Starog gospodin Krta. A možda je i gospa Kata, Laščeva baba-tetka, ponešto slutila. Ali, i ako su znali , mudro su ćutali. Zna se, samo, da je gospođa Ježić jednog jutra u lejama šargarepe pronašla jedan mali krzneni smotuljak. Bila je to najslađa beba, koju je ona ikad videla. I uprkos brojnim gladnim ustima koja je trebalo nahraniti, ona odluči, istog trena, da će beba ostati sa njima. Gospodin Jež je bebu kvrcnuo po nosu, na šta ga je ona gricnula za prst i on odluči da takav ratnik i borac zaslužuje adekvatno ime. I tako ga nazvaše Boris. Boris postade najbolje i najposlušnije od sve njihove dece, uvek veseo, najsmejan, raspevan, pomaže ocu u šumi, pomaže majci u bašti, čuva mlađe sestre i braću, komšijama nabavlja namirnice. Svi ga vole i nikom nije čudno što izgleda drugačije od svoje porodice. Pa, čak i mali, žgoljavi i prgavi Kristifor ga voli. Oni...

Mis Lamli čita nepopravljivoj deci (siluete, 2018.) Moram da priznam da često kupujem knjige samo na osnovu naslova ili ilustracije na koricama. Ne mogu da se setim šta je od tog dvoga prevagnulo kad sam na sajtu The Book Depository naručila prvi deo knjige The Incorrigible Children of Ashton Place, meni do tada potpuno nepoznate književnice  Merirouz Vud, ali sam imala osećaj da će mi se dopasti. I nisam se prevarila. To je bila avantura baš po mom ukusu. Mlada vaspitačica Penelopa Lamli, koja ima svega 15 godina, i završila je Svonbornsku akademiju za bistre, siromašne devojke, dobija poziv da bude guvernata u staroj i čuvenoj porodici Eštona. Ona je u toj školi ostavljena kao beba, ne seća se svojih roditelja, niti zna svoje poreklo i sada se prvi  put odvaja od svojih drugarica i nastavnica i putuje sama                           vozom. Sa sobom, kao jedinu utehu nosi knjigu nemačkih stihova (u pr...