Mis Lamli čita nepopravljivoj deci (siluete, 2018.) |
Moram da priznam da često kupujem knjige samo na osnovu naslova ili ilustracije na koricama. Ne mogu da se setim šta je od tog dvoga prevagnulo kad sam na sajtu The Book Depository naručila prvi deo knjige The Incorrigible Children of Ashton Place, meni do tada potpuno nepoznate književnice Merirouz Vud, ali sam imala osećaj da će mi se dopasti. I nisam se prevarila. To je bila avantura baš po mom ukusu. Mlada vaspitačica Penelopa Lamli, koja ima svega 15 godina, i završila je Svonbornsku akademiju za bistre, siromašne devojke, dobija poziv da bude guvernata u staroj i čuvenoj porodici Eštona. Ona je u toj školi ostavljena kao beba, ne seća se svojih roditelja, niti zna svoje poreklo i sada se prvi put odvaja od svojih drugarica i nastavnica i putuje sama
vozom. Sa sobom, kao jedinu utehu
nosi knjigu nemačkih stihova (u prevodu na engleski) i stalno se hrabri mudrim izrekama Agate Svonborn, osnivačice Svonbornske akademije (a ta je žena, po svemu sudeći, izrekla mnoštvo mudrosti za svaku priliku, npr. "Complaining doesn't butter the biscuit" ili "All books are judged by their covers until they are read" - ovde se osećam prozvanom). Međutim, Penelopu, po dolasku u kuću Eštona očekuje veliko iznenađenje, kakvom, i pored bujne mašte, nije mogla da se nada. Troje dece o kojima treba da brine, pronašao je lord Ešton kada je išao u lov, oni su potpuno divlji i odgajili su ih vukovi. Lord Frederik Ešton je odlučio da ih zadrži (finders-keepers kako stalno govori, iliti ko nađe, njegovo je) i dao im imena: Aleksandar, Beovulf i Kasiopea. I tu počinje avantura pripitomljavanja, vaspitavanja, učenja latinskog, zemljopisa i geometrije i, neizostavnog, čitanja poezije.
Deca su, naravno, divna, željna znanja i puna ljubavi prema svojoj guvernanti. Trude se da budu poslušni i uspevaju u tome skoro uvek. Osim kad vide vevericu. Onda potpuno polude, počnu da laju i da reže i pomahnitalo jure jadne veverice, a Penelopa premire od straha pitajući se šta će se desiti sa vevericom ukoliko je stignu.
Kroz šest delova knjige oni su doživeli mnoge avanture: išli su u London, posetili tajansvenu galeriju i pozorište, zatim išli u divljinu da posmatraju ptice i traže izgubljene nojeve, zatim do Svonbornske akademije, gde je Penelopa trebalo da održi govor mladim studentkinjama, otkrili su tajanstveni piratski dnevnik u biblioteci lorda Eštona u kome se krije neka mnogo važna tajna, da bi na kraju dospeli na more u Brajton i to u januaru gde sreću neobičnu rusku porodicu. U međuvremenu Penelopa počine da otkriva neke detalje iz svoje prošlosti i o svojim roditeljima.
I tako sam ja pročitala pet delova, čekajući dve godine da izađe šesti. I sada kada ga konačno imam, moram sve da pročitam iz početka, radi kontinuiteta. Dakle, još uvek ne znam kakav je rasplet, ali mi to ne smeta da se malo pozabavim pravljenjem silueta.
vozom. Sa sobom, kao jedinu utehu
nosi knjigu nemačkih stihova (u prevodu na engleski) i stalno se hrabri mudrim izrekama Agate Svonborn, osnivačice Svonbornske akademije (a ta je žena, po svemu sudeći, izrekla mnoštvo mudrosti za svaku priliku, npr. "Complaining doesn't butter the biscuit" ili "All books are judged by their covers until they are read" - ovde se osećam prozvanom). Međutim, Penelopu, po dolasku u kuću Eštona očekuje veliko iznenađenje, kakvom, i pored bujne mašte, nije mogla da se nada. Troje dece o kojima treba da brine, pronašao je lord Ešton kada je išao u lov, oni su potpuno divlji i odgajili su ih vukovi. Lord Frederik Ešton je odlučio da ih zadrži (finders-keepers kako stalno govori, iliti ko nađe, njegovo je) i dao im imena: Aleksandar, Beovulf i Kasiopea. I tu počinje avantura pripitomljavanja, vaspitavanja, učenja latinskog, zemljopisa i geometrije i, neizostavnog, čitanja poezije.
Deca su, naravno, divna, željna znanja i puna ljubavi prema svojoj guvernanti. Trude se da budu poslušni i uspevaju u tome skoro uvek. Osim kad vide vevericu. Onda potpuno polude, počnu da laju i da reže i pomahnitalo jure jadne veverice, a Penelopa premire od straha pitajući se šta će se desiti sa vevericom ukoliko je stignu.
Kroz šest delova knjige oni su doživeli mnoge avanture: išli su u London, posetili tajansvenu galeriju i pozorište, zatim išli u divljinu da posmatraju ptice i traže izgubljene nojeve, zatim do Svonbornske akademije, gde je Penelopa trebalo da održi govor mladim studentkinjama, otkrili su tajanstveni piratski dnevnik u biblioteci lorda Eštona u kome se krije neka mnogo važna tajna, da bi na kraju dospeli na more u Brajton i to u januaru gde sreću neobičnu rusku porodicu. U međuvremenu Penelopa počine da otkriva neke detalje iz svoje prošlosti i o svojim roditeljima.
I tako sam ja pročitala pet delova, čekajući dve godine da izađe šesti. I sada kada ga konačno imam, moram sve da pročitam iz početka, radi kontinuiteta. Dakle, još uvek ne znam kakav je rasplet, ali mi to ne smeta da se malo pozabavim pravljenjem silueta.
Mis Lamli pokušava da spreči Nepopravljive da uhvate vevericu (siluete, 2019.) |
Unutra ima vrlo simpatičnih crno-belih ilustracija
U svakom slučaju, vrlo simpatična i duhovita knjiga za malu i onu malo veću decu i velika je šteta što nije prevedena na srpski.
Ja cu prvo da pohvalim tvoje fantastiche siluete!Pune su pokreta, cini mi se da ce svakog trena da se pretvore u film.
ОдговориИзбришиKnjigr izgledaju zanimljiva i drago mi je da si ih komletirala.
Hvala ti, draga Fikreta! Ja, inače, mnogo volim siluete. Volim da vidim i kad ih drugi rade, naravno. Otkrila sam, ne tako davno, jednog divnog poljskog ilustratora, koji se bavi siluetama. Zove se Jan Pienkowski. Imam i knjigu sa njegovim ilustracijama. Eto, teme za neki od sledećih postova, pošto je kod mene sve povezano sa knjigama i ilustracijama :)
ИзбришиPredivne siluete, volim ih promatrati, uvijek tako žive...dugo vremena sam izbivala iz ovog našeg kutka, čudnovate neke staze me odvele u drugom smjeru, ali hvala Bogu, vratih se onome što volim i što jesam, jedva čekam vidjeti sve što sam propustila, sve što ste napravili proteklo vrijeme...
ОдговориИзбришиHvala ti Kaća! Mnogo se radujem što si opet ovde! Sasvim te razumem i ja sam dugo bila odsutna sa bloga, ali sad sam se naoštrila i rešila da pišem bar jedan post mesečno :) Videćemo koliko će odlučnost da me drži. Ali, zaista, volim ovaj naš mali virtuelni kutak i jedva čekam da "se čitamo" ponovo!
Избриши