Пређи на главни садржај

Nepopravljiva deca iz kuće Eštona

Mis Lamli čita nepopravljivoj deci (siluete, 2018.)

Moram da priznam da često kupujem knjige samo na osnovu naslova ili ilustracije na koricama. Ne mogu da se setim šta je od tog dvoga prevagnulo kad sam na sajtu The Book Depository naručila prvi deo knjige The Incorrigible Children of Ashton Place, meni do tada potpuno nepoznate književnice  Merirouz Vud, ali sam imala osećaj da će mi se dopasti. I nisam se prevarila. To je bila avantura baš po mom ukusu. Mlada vaspitačica Penelopa Lamli, koja ima svega 15 godina, i završila je Svonbornsku akademiju za bistre, siromašne devojke, dobija poziv da bude guvernata u staroj i čuvenoj porodici Eštona. Ona je u toj školi ostavljena kao beba, ne seća se svojih roditelja, niti zna svoje poreklo i sada se prvi  put odvaja od svojih drugarica i nastavnica i putuje sama                          
vozom. Sa sobom, kao jedinu utehu
nosi knjigu nemačkih stihova (u prevodu na engleski) i stalno se hrabri mudrim izrekama Agate Svonborn, osnivačice Svonbornske akademije (a ta je žena, po svemu sudeći, izrekla mnoštvo mudrosti za svaku priliku, npr. "Complaining doesn't butter the biscuit" ili "All books are judged by their covers until they are read" - ovde se osećam prozvanom). Međutim, Penelopu, po dolasku u kuću Eštona očekuje veliko iznenađenje, kakvom, i pored bujne mašte, nije mogla da se nada. Troje dece o kojima treba da brine, pronašao je lord Ešton kada je išao u lov, oni su potpuno divlji i odgajili su ih vukovi. Lord Frederik Ešton je odlučio da ih zadrži (finders-keepers kako stalno govori, iliti ko nađe, njegovo je) i dao im imena: Aleksandar, Beovulf i Kasiopea. I tu počinje avantura pripitomljavanja, vaspitavanja, učenja latinskog, zemljopisa i geometrije i, neizostavnog, čitanja poezije.
Deca su, naravno, divna, željna znanja i puna ljubavi prema svojoj guvernanti. Trude se da budu poslušni i uspevaju u tome skoro uvek. Osim kad vide vevericu. Onda potpuno polude, počnu da laju i da reže i pomahnitalo jure jadne veverice, a Penelopa premire od straha pitajući se šta će se desiti sa vevericom ukoliko je stignu.
Kroz šest delova knjige oni su doživeli mnoge avanture: išli su u London, posetili tajansvenu galeriju i pozorište, zatim išli u divljinu da posmatraju ptice i traže izgubljene nojeve, zatim do Svonbornske akademije, gde je Penelopa trebalo da održi govor mladim studentkinjama, otkrili su tajanstveni piratski dnevnik u biblioteci lorda Eštona u kome se krije neka mnogo važna tajna, da bi na kraju dospeli na more u Brajton i to u januaru gde sreću neobičnu rusku porodicu. U međuvremenu Penelopa počine da otkriva neke detalje iz svoje prošlosti i o svojim roditeljima.
I tako sam ja pročitala pet delova, čekajući dve godine da izađe šesti. I sada kada ga konačno imam, moram sve da pročitam iz početka, radi kontinuiteta. Dakle, još uvek ne znam kakav je rasplet, ali mi to ne smeta da se malo pozabavim pravljenjem silueta.

 Mis Lamli pokušava da spreči Nepopravljive da uhvate vevericu
(siluete, 2019.)



Unutra ima vrlo simpatičnih crno-belih ilustracija



 

U svakom slučaju, vrlo simpatična i duhovita knjiga za malu i onu malo veću decu i velika je šteta što nije prevedena na srpski.

Коментари

  1. Ja cu prvo da pohvalim tvoje fantastiche siluete!Pune su pokreta, cini mi se da ce svakog trena da se pretvore u film.
    Knjigr izgledaju zanimljiva i drago mi je da si ih komletirala.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Hvala ti, draga Fikreta! Ja, inače, mnogo volim siluete. Volim da vidim i kad ih drugi rade, naravno. Otkrila sam, ne tako davno, jednog divnog poljskog ilustratora, koji se bavi siluetama. Zove se Jan Pienkowski. Imam i knjigu sa njegovim ilustracijama. Eto, teme za neki od sledećih postova, pošto je kod mene sve povezano sa knjigama i ilustracijama :)

      Избриши
  2. Predivne siluete, volim ih promatrati, uvijek tako žive...dugo vremena sam izbivala iz ovog našeg kutka, čudnovate neke staze me odvele u drugom smjeru, ali hvala Bogu, vratih se onome što volim i što jesam, jedva čekam vidjeti sve što sam propustila, sve što ste napravili proteklo vrijeme...

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Hvala ti Kaća! Mnogo se radujem što si opet ovde! Sasvim te razumem i ja sam dugo bila odsutna sa bloga, ali sad sam se naoštrila i rešila da pišem bar jedan post mesečno :) Videćemo koliko će odlučnost da me drži. Ali, zaista, volim ovaj naš mali virtuelni kutak i jedva čekam da "se čitamo" ponovo!

      Избриши

Постави коментар

Hvala vam što ostavljate komentar :)

Популарни постови са овог блога

Životinjice od testa

Ne znam kako je u drugim kućama, ali u našoj pred praznike svako ima određena zaduženja, koja se ponavljaju iz godine u godinu. Jedna od obaveza koju imamo Kisa, Joja i ja jeste da za Vaskrs pravimo miliprote. Običaj je da se od testa prave razne domaće životinje i ono što je najzabavnije je što nam ovi naši matori dopuštaju da radimo i pravimo šta god hoćemo. Mi tako počnemo da pravimo, pa se onda posvađamo, pa onda jedna drugoj pomažemo, pa se smejemo, da bismo na kraju dobile čitav zoološki vrt. Ponekad je, čak, teško utvrditi koju smo vrstu životinje napravile, bude tu i slučajnih zmajeva i raznih krilatih i repatih životinja, ali u toj raznolikosti i jeste lepota. Ovo što liči na zmaja je u stvari poni, a ovo na guzi mu je tetovaža u obliku cveta :) Nemojte da se iznenadite što skoro svaka životinja (pa čak i ptica) ima crnu tačku na stomaku - to joj je pupak. To je bila izričita Jojina želja.  *** Na kraju ovog kratkog posta mi ostaje da

Mi smo Robin, Hud i Džon, veseli drugari...

Ovu glupavu pesmicu iz crtaća pevamo već godinama u raznim prilikama, bilo da smo na plivanju ili sankanju. E, sad, pošto nas je tri, morale smo Robina Huda da podelimo na dva dela i sećam se da je Joja, dok je bila manja, stalno ponavljala kako hoće ona da bude Hud.  Robin, Hud i Džon spremni za sankanje A, onda se, iznenada naša mala družina proširila. Deda Mraz nam je 1. januara doneo novu drugaricu za čajanke i sankanje. Ja sam postala srećna tetka treći put, a Kisa i Joja su dobile sestru od strica. Jedva čekamo da malo poraste, pa da počnemo da je vučemo sa sobom. Inače, dobila je ime po prababi Ljubici. Palčica - bubamara                                                                            ******       Divni su bili ovi snežni dani. Skoro da sam zaboravila zašto sam ih nekad toliko volela. A, onda su me ove dve moje veštičice odvukle na sankanje. I ja sam se odmah setila zašto volim zimu... Sankale smo se do iznemoglosti; dok nismo bile sasvim mokr

Novi crteži (New drawings)

Riđi mišar(Long-legged buzzard) Crna lunja (Black kite) Crni orao (Black eagle) Mišar (Buzzard) Petao (Rooster) Naše dvorište (Our yard)