Uspavanka za oblake

Došao je trenutak da se moje dve devojčice, jedna prava devojčica po imenu Sofa, i jedna zečija devojčica po imenu Mimi, konačno sretnu. Sofa je nekim čudnim spletom okolnosti dospela u Dolinu Mesečine, selo u kome žive neobične životinje u odelcima, većinom ljubitelji čaja i lepe književnosti. Gospodin Lasac, penzionisani profesor književnosti, ju je smestio kod svoje dobre prijateljice gospođe Emilije. I, evo nje, posle prve prespavane noći u Dolini i tuče sa Kristiforom u kojoj su se potezale uši i pletenice, i nakod doručka propraćenog mrkim pogledima i Kristiforovog nervnog napada, otvara vrata maloj slatkoj zečici u baletskoj suknji. Njih dve su se, naravno, odmah dopale jedna drugoj. Mimi je došla da ih pozove na proslavu Dana poezije, na kojoj će mladunci recitovati pred publikom svoje omiljene pesme. Sve to zvuči sjajno, ali u Kristiforovom družtvu? Kakve li je još podle smicalice smislio taj opaki, žgoljavi miš? *** Sasvim u duhu ove moje ilustracije su i ovi čarobni mafini, ...

Zimsko jutro sa mog prozora Poznata je stvar da volim zimu i sneg. Naravno, na užasavanje okoline. No, za mene, to, ipak, ostaje najlepše godišnje doba. Nije mi teško da svakog jutra u pola sedam izlazim iz kuće i pešačim tri kilometra do posla. Naročito mi je lepo kad je napolju još uvek mrak i nebo je intenzivno plavo i upaljeno je ulično osvetljenje, a sneg se presijava kao da je posut šljokicama, potpuno čist, neizgažen i takva je tišina, da mi izgleda kao da sam ogluvela, samo čujem svoje škriputave korke, al' opet kao da su nekako daleko, i meni se čini kao da to sve nije stvarno, nego da sanjam i pomislim kako imam deset godina i upravo se vraćam kući sa sankanja. I tako me obuzme nekakva čudna radost. Sve to traje kratko, nekoliko minuta ili nekoliko sekundi, ne znam, ali znam da me još dugo posle greje. Pa, čak i u toj usnuloj tišini desi se nešto što naruši mir. Ili se otežali sneg stropošta sa grane i bučno sruči na zemlju, ili neka zalutala ptica prhne u...