 |
| Hrčak Boris |
Niko ne zna kako se jedan hrčak obreo u Dolini Mesečine. Niko, osim, možda one dve matore sveznalice: gospodina Lasca i Starog gospodin Krta. A možda je i gospa Kata, Laščeva baba-tetka, ponešto slutila. Ali, i ako su znali , mudro su ćutali. Zna se, samo, da je gospođa Ježić jednog jutra u lejama šargarepe pronašla jedan mali krzneni smotuljak. Bila je to najslađa beba, koju je ona ikad videla. I uprkos brojnim gladnim ustima koja je trebalo nahraniti, ona odluči, istog trena, da će beba ostati sa njima. Gospodin Jež je bebu kvrcnuo po nosu, na šta ga je ona gricnula za prst i on odluči da takav ratnik i borac zaslužuje adekvatno ime. I tako ga nazvaše Boris. Boris postade najbolje i najposlušnije od sve njihove dece, uvek veseo, najsmejan, raspevan, pomaže ocu u šumi, pomaže majci u bašti, čuva mlađe sestre i braću, komšijama nabavlja namirnice. Svi ga vole i nikom nije čudno što izgleda drugačije od svoje porodice. Pa, čak i mali, žgoljavi i prgavi Kristifor ga voli. Oni su, u stvari, najbolji drugari. Idu zajedno u isti razred i sede zajedno u istoj klupi. Možda zbog toga što niko drugi ne bi ni sedeo sa Kristiforom...
 |
| Buca i Srle |
 |
| Kisa i Joja sa dekom |
Kristina Kljajić: Nežnost
Toliko godina pokušavam
da istražim nežnost kao pojam
trista šezdeset pet dana puta dvadeset dve godine
puta dvadeset četiri časa
vezivanja nežnosti za
čistu metafiziku i poetske ideale
nežnost nisu reči
nežnost je prisutnost
sposobnost da kažeš ne
graciozno nošenje svog
tereta
tako da ne opteretiš druge
nežnost su breze
ubrani buketi poljskog cveća
sigurnost
neverbalizovana ljubav
a opet
more smokve školjke
Marks, Tolstoj, Mone i svi ostali sa kojima
sam te upoređivala
trista šezdeset pet dana puta sedamdeset pet godina
puta dvadeset četiri časa
tvoje hrabrosti
osećam kao da mi nedostaju neki organi
ali znam da prezireš
patetiku
leto se završilo
kad sam shvatila da više ne možeš
postalo je preteško disati
leto se završilo ali
nežnost kao pojam
nežnost u mom krvotoku
brezama moru školjkama
nastavila je da postoji.
http://www.insp.rs/2020/09/kristina-kljajic-neznost.html
Kajo,rastocise me ovi Kisini stihovi! Koliko poetike,ljubavi i njeznosti!
ОдговориИзбришиRadujem se dolasku novog stanovnika Doline i nastavku price.
Gledaj postara ovih dana ;)
Onda možeš zamisliti koliko su tek meni bili dirljivi kad sam ih prvi put videla. Rasplačem se svaki put kad ih pročitam. Kisa je uspela da iskaže suštinu tog dragog nam čoveka.
ИзбришиDa i ja se radujem, naročito posle ovog dugog zastoja. Za ovih par meseci, uspevala sam jedino da pomalo pišem o gospodinu Lascu. I da mnoooogo čitam.
:) Vi ste šašave! Evo, sad jedva čekam da poštar stigne!