Пређи на главни садржај

U potrazi za kamenom

Grot

Iskreno, nemam pojma kako mozaičari nabavljaju materijal za rad. Doduše, ja i nisam mozaičar. Samo povremeno volim da se bavim mozaikom. Kad mi treba alat odem do "Dume" u Novom Selu i kupim čekić za otkivanje kose (u mom slučaju lomljenje kamena) i kovačka klešta (za dodatno oblikovanje), a za kamen skoknem do Grota. Prođem mimo par lisica, preskočim par daždevnjaka, zaobiđem par šarki, probijem se kroz paprat i eto kamena. Dobro, nije baš tako, ali super zvuči. 
Jednog dana odlučismo brat i ja da krenemo u lov na crvenkasti peščar. Ima ga u Grotu na nekim mestima, samo ta mesta nije baš lako naći. I ima ga u raznim obojenjima od bele do ciglasto crvene. Inače, taj kamen je nekada korišćen za izgradnju osnove (temelja) za čatmaru (seosku kuću napravljenu od blata i slame) u Ruđincima. Čak mi je neko pričao i da je korišćen za izgradnju nekadašnjeg hotela Sotirović u Vrnjačkoj Banji, ali ne znam da li je ta priča istinita. 

Grot je čudesno mesto, bajkovito, pretpostavljam kao i svaka šuma. Svašta tamo gmiže i baulja, pa se ohrabri i siđe iz šume među ljude. Više puta sam videla lisicu. Najčešće vidim samo riđi rep koji za tren oka šmugne u žbunje, i pre nego što postanem svesna šta sam videla. A jednom prilikom sam je baš lepo osmotrila. Zbog krupne građe, mislim da je u pitanju bio lisac. Nedaleko od naše kuće, blizu potoka Joševika, lisac je pažljivo prelazio put, gledajući najpre gornju stranu ulice, a zatim i donju na kojoj sam stajala ja, zaustavljenog daha, razmišljajući šta da radim ako je besan (nemam pojma otkuda mi je došla ta misao). Pogledao me je i trgao se, a onda neverovatnom brzinom nestao u šipražju. Dobro je, preživesmo oboje. 

Moj brat taj prostor, naravno, poznaje mnogo bolje nego ja. On tu često dolazi u potrazi za pečurkama. Nedavno sam saznala da mi, čak, imamo neko imanje tu na vrh brda. Nisam nikada bila tamo, ali zamišljam kako bi bilo imati nekakvu brvnaru na tom mestu. Pitam se da li bih mogla da provedem noć u toj zamišljenoj brvnari. Ne. Ne dopada mi se ta ideja. Volim ja izolaciju, ali ne baš toliku.

Nađosmo kamen, ali svaki spolja izleda isto. Moramo da ih načnemo da vidimo kakvi su unutra. Meni to ide malo teže, pošto kljucam sa ovim mojim čekićem za otkivanje kose. Mnogi su šareni, najčešče žuto-crveni i izgledaju kao tortice.


Jedva čekam da stignem kući da usitnim kamen i vidim kakav je zaista unutra. Najpre skinem mahovinu, a onda udri iz sve snage. Iako su peščari laki za lomljenje, ovo ne ide baš tako lako. Nepravilnog je oblika i deluje kao da je obložen nekom stvrdnutom korom koja se teško razbija.
Zaista su divni i vredelo je pomučiti se

E, posle ovakvog mučenja, na red dolazi i malo uživanja. Reših da na brzinu napravim voćni kolač i priredim jednu čajanku sa svojim veselim triom.


Ne znam zašto, ali za za svaku čajanku mora da se izvuče lepa keramika, jer čajanka nije čajanka, ako lepo ne izgleda. 
***
Ruđinačka idila: Kisa i Sofa pošto su poharale moje ormare


Коментари

  1. lijepo se ti provela u šumi, mene strah iako sam u blizini, a lisica me prati skoro svako jutra kad idem na posao...neka žgoljava brrr već sam navikla ...ako sudbina da me napadne molim Boga da neće..

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Pa, lepa je šuma, ali i malo strašna. Sama nikako ne bih išla tamo. A ta liscica je, izgleda, ogladnela, čim te prati. Ma, neće te napasti, još bi mogla da je pripitomiš :)

      Избриши
    2. a nebih da je pripitomim :D
      A kursor sam našla još zimus na stranici Cursor4U a sad mislim da tog više nema ali imaš ovdje http://www.cursors-4u.com/cursor/2011/12/16/corgi-diagonal-select.html

      Избриши
    3. Jao, hvala ti, srce si! Evo ja sam stavila zvončicu :)

      Избриши
  2. Draga Kajo, tako je lijepo ponovo biti na tvom blogu!Mnogo mi se dopada to kamenje koje ste prikupili, kakav ce tek mozaik da bude, zamisljam! Odoh sad vidjeti i druge propustene postove.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Drago mi je da smo ponovo na okupu i čekam da i ti ponovo pokreneš svoj blog. Da lep smo kamen našli, ali sve je to u malim količinama, a mozaik je veliki. Nadam se da će biti dovoljno.

      Избриши

Постави коментар

Hvala vam što ostavljate komentar :)

Популарни постови са овог блога

Mi smo Robin, Hud i Džon, veseli drugari...

Ovu glupavu pesmicu iz crtaća pevamo već godinama u raznim prilikama, bilo da smo na plivanju ili sankanju. E, sad, pošto nas je tri, morale smo Robina Huda da podelimo na dva dela i sećam se da je Joja, dok je bila manja, stalno ponavljala kako hoće ona da bude Hud.  Robin, Hud i Džon spremni za sankanje A, onda se, iznenada naša mala družina proširila. Deda Mraz nam je 1. januara doneo novu drugaricu za čajanke i sankanje. Ja sam postala srećna tetka treći put, a Kisa i Joja su dobile sestru od strica. Jedva čekamo da malo poraste, pa da počnemo da je vučemo sa sobom. Inače, dobila je ime po prababi Ljubici. Palčica - bubamara                                                                            ******       Divni su bili ovi snežni dani. Skoro da sa...

Životinjice od testa

Ne znam kako je u drugim kućama, ali u našoj pred praznike svako ima određena zaduženja, koja se ponavljaju iz godine u godinu. Jedna od obaveza koju imamo Kisa, Joja i ja jeste da za Vaskrs pravimo miliprote. Običaj je da se od testa prave razne domaće životinje i ono što je najzabavnije je što nam ovi naši matori dopuštaju da radimo i pravimo šta god hoćemo. Mi tako počnemo da pravimo, pa se onda posvađamo, pa onda jedna drugoj pomažemo, pa se smejemo, da bismo na kraju dobile čitav zoološki vrt. Ponekad je, čak, teško utvrditi koju smo vrstu životinje napravile, bude tu i slučajnih zmajeva i raznih krilatih i repatih životinja, ali u toj raznolikosti i jeste lepota. Ovo što liči na zmaja je u stvari poni, a ovo na guzi mu je tetovaža u obliku cveta :) Nemojte da se iznenadite što skoro svaka životinja (pa čak i ptica) ima crnu tačku na stomaku - to joj je pupak. To je bila izričita Jojina želja.  *** Na kraju ovog kratkog posta mi ostaj...

Stari gospodin Krt

Gospodin Lasac i Stari gospodin Krt Odmah da napomenem da znam da je izraz  krt,  koji se, u ovom slučaju odnosi na krticu, nepravilan. Moja pokojna tetka ga je koristila, pa pretpostavljam da je to razlog što mi je toliko prirastao za srce. Uostalom, kako se zove mužjak krtice? Zar nije logično da bude krt . Jeste. Prema tome u mojoj priči postoji krtica koja se zove Stari gospodin Krt i koja je vlasnik Antikvarnice kod Starog gospodina Krta.    Niko ne zna koliko mu je tačno godina. Zna se, samo, da je nadživeo mnoge generacije i da se i dalje lagano kreće među rafovima prašnjavih, starih knjiga, drevnih kao i on sam. Sav živalj Mesečeve doline, svih generacija, ga poznaje, od najmlađih do nastarijih. A on je uvek isti, u smeđem, kariranom, iskrzanom kaputu, ušuškan u modri šal i sa neizbežnom beretkom. Svako ko je ikad imao ikakvu nedoumicu, ili potrebu da nešto sazna, od školskih zadataka do velikih životnih mudrosti, odgovor je mogao da traži od sa...