U potrazi za kamenom

Grot

Iskreno, nemam pojma kako mozaičari nabavljaju materijal za rad. Doduše, ja i nisam mozaičar. Samo povremeno volim da se bavim mozaikom. Kad mi treba alat odem do "Dume" u Novom Selu i kupim čekić za otkivanje kose (u mom slučaju lomljenje kamena) i kovačka klešta (za dodatno oblikovanje), a za kamen skoknem do Grota. Prođem mimo par lisica, preskočim par daždevnjaka, zaobiđem par šarki, probijem se kroz paprat i eto kamena. Dobro, nije baš tako, ali super zvuči. 

Jednog dana odlučismo brat i ja da krenemo u lov na crvenkasti peščar. Ima ga u Grotu na nekim mestima, samo ta mesta nije baš lako naći. I ima ga u raznim obojenjima od bele do ciglasto crvene. Inače, taj kamen je nekada korišćen za izgradnju osnove (temelja) za čatmaru (seosku kuću napravljenu od blata i slame) u Ruđincima. Čak mi je neko pričao i da je korišćen za izgradnju nekadašnjeg hotela Sotirović u Vrnjačkoj Banji, ali ne znam da li je ta priča istinita. 

Grot je čudesno mesto, bajkovito, pretpostavljam kao i svaka šuma. Svašta tamo gmiže i baulja, pa se ohrabri i siđe iz šume među ljude. Više puta sam videla lisicu. Najčešće vidim samo riđi rep koji za tren oka šmugne u žbunje, i pre nego što postanem svesna šta sam videla. A jednom prilikom sam je baš lepo osmotrila. Zbog krupne građe, mislim da je u pitanju bio lisac. Nedaleko od naše kuće, blizu potoka Joševika, lisac je pažljivo prelazio put, gledajući najpre gornju stranu ulice, a zatim i donju na kojoj sam stajala ja, zaustavljenog daha, razmišljajući šta da radim ako je besan (nemam pojma otkuda mi je došla ta misao). Pogledao me je i trgao se, a onda neverovatnom brzinom nestao u šipražju. Dobro je, preživesmo oboje. 

Moj brat taj prostor, naravno, poznaje mnogo bolje nego ja. On tu često dolazi u potrazi za pečurkama. Nedavno sam saznala da mi, čak, imamo neko imanje tu na vrh brda. Nisam nikada bila tamo, ali zamišljam kako bi bilo imati nekakvu brvnaru na tom mestu. Pitam se da li bih mogla da provedem noć u toj zamišljenoj brvnari. Ne. Ne dopada mi se ta ideja. Volim ja izolaciju, ali ne baš toliku.

Nađosmo kamen, ali svaki spolja izleda isto. Moramo da ih načnemo da vidimo kakvi su unutra. Meni to ide malo teže, pošto kljucam sa ovim mojim čekićem za otkivanje kose. Mnogi su šareni, najčešče žuto-crveni i izgledaju kao tortice.

Jedva čekam da stignem kući da usitnim kamen i vidim kakav je zaista unutra. Najpre skinem mahovinu, a onda udri iz sve snage. Iako su peščari laki za lomljenje, ovo ne ide baš tako lako. Nepravilnog je oblika i deluje kao da je obložen nekom stvrdnutom korom koja se teško razbija.

Zaista su divni i vredelo je pomučiti se

E, posle ovakvog mučenja, na red dolazi i malo uživanja. Reših da na brzinu napravim voćni kolač i priredim jednu čajanku sa svojim veselim triom.

Ne znam zašto, ali za za svaku čajanku mora da se izvuče lepa keramika, jer čajanka nije čajanka, ako lepo ne izgleda. 

***

Ruđinačka idila: Kisa i Sofa pošto su poharale moje ormare