Пређи на главни садржај

Čajdžinica kod gospođe Bube

Čajdžinica kod gospođe Bube


    Tik uz antikvarnicu Starog gospodina Krta, nalazilo se omiljeno sastajalište meštana Doline Mesečine. Bila je to čajdžinica i poslastičarnica gospođe Bube, čije su đakonije privlačile i stare i mlade. I koliko je Krtova knjižara delovala napušteno, toliko je Bubina čajdžinica uvek bila puna gostiju. Ona je bila poznata po tome što je pravila izvrstan čaj, a kolače je dobrim delom nabavljala od svoje prijateljice i nadaleko čuvene kuvarice gospođe Emilije. Njenog najstarijeg sina poštara Ježića svi su znali i poštovali, ali njenog usvojenog sina, hrčka Borisa, koga je jednog dana slučajno našla u leji šargarepe, celo selo je obožavalo. Bio je svačiji ljubimac i pričalo se da mu čak i, Laščeva baba-tetka, gospa Kata, redovno kupuje svilene bombone, iako je važila za prgavu i ne preterano srdačnu personu.
    Gospođa Buba je, zaista, bila dobre naravi. Pomalo pričalica, ali uvek dobronamerna, lepršala bi od stola do stola u svojoj kariranoj suknji i zabavljala svoje goste, ispitivala o zdravlju starijih članova porodice i školske uspehe mlađih. Tu bi se, uvek, našla štrudla s makom da se pošalje kakvom bolesnom ukućaninu. 
    Sofiji je Bubina čajdžinica bila jedno od najomiljeniji mesta u Dolini, savršena mešavina aromatičnih čajeva i ukusnih čokoladno-voćnih slatkiša. Takvo nešto, svakako, nije imala prilike da proba dok je živela kod mame i tate...

***


    Nedavno sam imala prilike da pročitam jednu interesantnu knjigu za decu "Mesto zvano Savršeno" Helene Dagan. Ako se nekome učinilo da je naslovnica mnogo slatka, neka pogleda još jednom i videće da se u cvetovima umesto tučka nalaze - oči. Priča je dosta moderna sa mnoštvom dramatičnih zapleta. Započinje tako što devojčica Vajolet dolazi sa mamom i tatom u mesto zvano Savršeno. Ona mrzi što se opet, po ko zna koji put, seli, ali je sve to povezano sa poslom njenog tate, koji je očni hirurg. Njega su u Savršeno pozvala braća Arčer, koji su, praktično osnivači i vlasnici tog mesta. Izgleda da nije sve savršeno u Savršenom, jer svi stanovnici iz nekog razloga moraju da nose naočari, čim počnu da žive tu. Naravno tu su savršena braća Arčer, čiji je zadatak da u svojoj optičarskor radnji obezbede obnevidelim stanovnicima ružičate naočari. I kao što može da se pretpostavi te ružičaste naočari čine svet lepšim nego što on, zapravo, jeste, a s druge strane, potpuno nevidljivim sve ono što nije prijatno za oko. Tako se dešava da postoje dva paralelna sveta: jedan savršeni u kome su svi ljudi besprekorni i žive u svojim savršenim kućama sa savršenim baštama i drugi koji se zove Ničija zemlja u kojoj bedno i na ivici siromaštva žive oni koji su proterani iz Savršenog, jer nisu poštovali određena pravila. Takođe, naočari utiču na to da stanovnici Savršenog potpuno zaborave na svoje rođake i prijatelje koji su proterani u Ničiju zemlju. Naravno, pošto je Vajolet daleko od bilo kakvog savršensta, uspeva da se poveže sa dečakom iz Ničije zemlje, koji se zove Dečak i koji će joj pomoći da pronađe nestalog tatu i vrati maštu ukradenu od stanovnika Savršenog (i spakovanu u tegle 😃), koju su ukrala opaka braća Arčer. Tema je izvanredna i nimalo dečija. Ponekad se i meni čini da živim u Savršenom i da nam neki Arčeri farbaju naočari u roze. U svakom slučaju, knjigu treba pročitati, ali je ne bih preporučila maloj deci, jer ima situacija koje su surove i prilično zastrašujuće.

Коментари

  1. Vrlo zanimljiva knjiga koju si nam predstavila.
    Malo zavidim gospodji Bubi,i ja bih da priremam cajeve za Dolinu, cak bih i kolace sama pravila ;)

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Jeste, knjiga je odlična. Ja jesam za to da se deca donekle zaštite i da im se pokaže da mogu da izmaštaju neki lepši svet, ali isto tako mislim da ih treba naučiti da se suoče i sa stvarnim svetom, da bi mogli da žive i opstanu u njemu. Treba naći pravu ravnotežu. Iskreno, divim se svakome ko danas vaspitava decu. Sigurna sam da ja ne bih umela.
      Pa, eto, to što ja danas radim su, u stvari, refleksi mog srećnog detinjstva. Domaći kolači, čajanke na drvetu, pijenje kafe sa nanom...Sve se, nekako, radilo zajednički. Tako je i u Dolini. Svako je dobrodošao da doprinese koliko može :)

      Избриши

Постави коментар

Hvala vam što ostavljate komentar :)

Популарни постови са овог блога

Životinjice od testa

Ne znam kako je u drugim kućama, ali u našoj pred praznike svako ima određena zaduženja, koja se ponavljaju iz godine u godinu. Jedna od obaveza koju imamo Kisa, Joja i ja jeste da za Vaskrs pravimo miliprote. Običaj je da se od testa prave razne domaće životinje i ono što je najzabavnije je što nam ovi naši matori dopuštaju da radimo i pravimo šta god hoćemo. Mi tako počnemo da pravimo, pa se onda posvađamo, pa onda jedna drugoj pomažemo, pa se smejemo, da bismo na kraju dobile čitav zoološki vrt. Ponekad je, čak, teško utvrditi koju smo vrstu životinje napravile, bude tu i slučajnih zmajeva i raznih krilatih i repatih životinja, ali u toj raznolikosti i jeste lepota. Ovo što liči na zmaja je u stvari poni, a ovo na guzi mu je tetovaža u obliku cveta :) Nemojte da se iznenadite što skoro svaka životinja (pa čak i ptica) ima crnu tačku na stomaku - to joj je pupak. To je bila izričita Jojina želja.  *** Na kraju ovog kratkog posta mi ostaje da

Mi smo Robin, Hud i Džon, veseli drugari...

Ovu glupavu pesmicu iz crtaća pevamo već godinama u raznim prilikama, bilo da smo na plivanju ili sankanju. E, sad, pošto nas je tri, morale smo Robina Huda da podelimo na dva dela i sećam se da je Joja, dok je bila manja, stalno ponavljala kako hoće ona da bude Hud.  Robin, Hud i Džon spremni za sankanje A, onda se, iznenada naša mala družina proširila. Deda Mraz nam je 1. januara doneo novu drugaricu za čajanke i sankanje. Ja sam postala srećna tetka treći put, a Kisa i Joja su dobile sestru od strica. Jedva čekamo da malo poraste, pa da počnemo da je vučemo sa sobom. Inače, dobila je ime po prababi Ljubici. Palčica - bubamara                                                                            ******       Divni su bili ovi snežni dani. Skoro da sam zaboravila zašto sam ih nekad toliko volela. A, onda su me ove dve moje veštičice odvukle na sankanje. I ja sam se odmah setila zašto volim zimu... Sankale smo se do iznemoglosti; dok nismo bile sasvim mokr

Novi crteži (New drawings)

Riđi mišar(Long-legged buzzard) Crna lunja (Black kite) Crni orao (Black eagle) Mišar (Buzzard) Petao (Rooster) Naše dvorište (Our yard)