Bašta gospodina Lasca

Gospodin Lasac i Sofija u bašti

Već sam u više navrata pisala o gospodinu Lascu, tako da je, verovatno, mnogima znano da je on penzionisani profesor književnosti, koji živi na samom kraju Doline Mesečine, u žućkastoj kući plavih prozora. Manje je, međutim, poznata činjenica da gospodin Lasac ima i brojne hobije. Jedan od njih je baštovanstvo. U dvorištu, koje se nalazi iza kuće, on ima divan povrtnjak u kome uzgaja razne kulture. Posebno je uspešno uzgajao bundeve za gospođu Emiliju, od kojih je ona pravila izvrsne pite. Tog leta, koje je Sofija provela u Dolini Mesečine, Lasac je posebnu pažnju posvetio uzgoju lubenica. Naravno, uz Sofijinu pomoć. Dobro, i Kristifor je pomalo pomagao, ali uz zabeđivanje i prenemaganje. Sofija je bila sigurna da nikada u životu nije probala tako slatke i toliko osvežavajuće lubenice.

Stari gospodin Krt

Ponekad, pred veče, dok su Lasac i Sofija sedeli u prednjoj bašti Laščeve kuće, sladeći se lubenicama, navratio bi i Stari gospodin Krt. Kretao se gegutavo i čak i u tim letnjim danima nosio je kapu i bio umotan u šal. Bio je, zaista, star. Voleo je da pije vreli čaj od majčine dušice, držeći šoljicu obema šapama, kao da pokušava da se ugreje. Svom prijatelju Lascu, uvek je donosio knjige, neka stara i retka izdanja, koja nije bilo moguće igde naći. I mirisao je na stare knjige. Bio je kao neka stara, velika, napuštena biblioteka...

***

 

Za vikend nam je u goste dolazila Buba (obaj  put bez svoje sestre, koja voli da izmišlja priče, ali o tome drugom prilikom). Dan je bio toliko divan, vedar, sunčan i vetrovit. Rešile smo da odemo do borove šumice, koju je moj tata, još davno, posadio. Tu, na obodu, raste prvo prolećno cveće: zumbulčići i ljubičice. Nisam se nadala da su već cvetali. Utoliko smo se više obradovale kad smo videle da je trava prošarana divljim zumbulom.

***

Iako imam solidnu biblioteku, uvek sam u potrazi za novim i interesantnim piscima. Za decu, naravno. Pravdam se time što se bavim ilustracijom, pa mi je to, kao, razlog za čitanje takve literature. Tako sam nedavno otkrila još jednu autorku koja piše za decu od 9 do 12 godina (zapitam se, ponekad, nisam li stvarno u toj kategoriji). Zove se Ema Kerol. Prva njena knjiga, koja mi je došla do ruku, je Strange star, gotski triler za decu.

Priča je zaista neobična, što bi se moglo i zaključiti iz naslova. Inspirisana je romanom Frankenštajn, koji je napisala Meri Šeli, supruga čuvenog romantičarskog pesnika Persija Šelija. Oboje se pojavljuju na početku romana, zajedno sa lordom Bajronom. Društvo je okupljeno u Bajronovoj vili Diodati, koja se nalazi na obali Ženevskog jezera. Jedne posebno strašne i olujne večeri odlučuju da se takmiče u tome ko će ispričati najstrašniju priču, ali ih u tome prekida kucanje na vratima. Najpre se niko ne usuđuje da otvori vrata, ali kad to najzad učine, naći će na pragu onesvešćenu devojčicu. Unose je unutra i posle nekog vremena uspevaju da je povrate, nakon čega im ona priča strašnu priču o sebi i svojoj porodici, o tome kako joj je majka stradala od udara groma, a ona sama preživela, ali izgubila vid; o čudnim naučnicima koji su se doselili u njihovo mirno selo i počeli da prave neobične eksperimente; o tome kako joj je sestra nestala i kako je ona dospela čak do Švajcarske u potrazi za njom, a pre svega o ljudskom bezuspešnom pokušaju da se pobedi smrt...Priča je, svakako, uzbudljiva i maštovita i namenjena samo onima koji vole strašne priče :)