Uspavanka za oblake

 Animiranje pokretnih lutaka Više puta do sada sam pisala o tome kako pravim marionete i kako ih pokrećem. Ta avantura je počela još 2012. U to vreme, otprilike, sam počela da pravim siluete, da bi vrlo brzo one postale pokretljive lutkice. Kroz razne muke i probleme sam prošla, pokušavajući da realizujem te male animirane video najave. Za sve ovo vreme malo se toga promenilo što se tiče načina proizvodnje. Sve je čista improvizacija. Joj, kad uđem u kancelariju i počnem da se saplićem o sve one skalamerije koje sam montirala i proklinjem onog "ko ih tu ostavi". Moj najuzbudljiviji patent je stativ za fotografisanje. Kad fotografišem običnim stativom sve fotografije budu iskosa, pa dolazi do nekih deformacija. I onda sam ja mozgala i pitala se, kako da izvedem da fotografije budu napravljene odozgo, tj. da fotoaparat bude paralelan sa podlogom. I onda mi je sinula neverovatna zamisao. Uzela sam Belimarkovićev stalak za note (iz 19. veka), koji je čudnog, trouglastog o...

Kisa na književnoj večeri mlađih vrnjačkih pesnika (a ja u prvim redovima sa fotoaparatom, da slučajno ne propustim nešto) Biblioteka je, vazda, bila mesto na kom sam volela da provodim vreme. Bez obzira na penzionere koji nas šištanjem i mrkim pogledima opominju na ćutanje. Sećam se da me je mama tamo vodila kao još sasvim malu. Mnogo pre nego što sam pošla u školu. Onda je ona birala jednu knjigu za sebe, i ja, takođe, na dečijem odeljenju jednu za sebe. I tako smo se nas dve, svaka sa svojom knjigom, vraćale ponosno kući. Sa nekih petnaestak godina sam, naravno, dobila svoju sopstvenu člansku kartu i sećam se da je to, za mene, bio izuzetno važan događaj. Tada nisam mogla ni da zamislim da će jednog dana ćerka mog rođenog brata pisati pesme i biti na promocijama koje će se održavati upravo u toj, mojoj omiljenoj, biblioteci.                         Zbirka "Između plime i oseke"        ...

Mis Lamli čita nepopravljivoj deci (siluete, 2018.) Moram da priznam da često kupujem knjige samo na osnovu naslova ili ilustracije na koricama. Ne mogu da se setim šta je od tog dvoga prevagnulo kad sam na sajtu The Book Depository naručila prvi deo knjige The Incorrigible Children of Ashton Place, meni do tada potpuno nepoznate književnice  Merirouz Vud, ali sam imala osećaj da će mi se dopasti. I nisam se prevarila. To je bila avantura baš po mom ukusu. Mlada vaspitačica Penelopa Lamli, koja ima svega 15 godina, i završila je Svonbornsku akademiju za bistre, siromašne devojke, dobija poziv da bude guvernata u staroj i čuvenoj porodici Eštona. Ona je u toj školi ostavljena kao beba, ne seća se svojih roditelja, niti zna svoje poreklo i sada se prvi  put odvaja od svojih drugarica i nastavnica i putuje sama                           vozom. Sa sobom, kao jedinu utehu nosi knjigu nemačkih stihova (u pr...

Zimsko jutro sa mog prozora Poznata je stvar da volim zimu i sneg. Naravno, na užasavanje okoline. No, za mene, to, ipak, ostaje najlepše godišnje doba. Nije mi teško da svakog jutra u pola sedam izlazim iz kuće i pešačim tri kilometra do posla. Naročito mi je lepo kad je napolju još uvek mrak i nebo je intenzivno plavo i upaljeno je ulično osvetljenje, a sneg se presijava kao da je posut šljokicama, potpuno čist, neizgažen i takva je tišina, da mi izgleda kao da sam ogluvela, samo čujem svoje škriputave korke, al' opet kao da su nekako daleko, i meni se čini kao da to sve nije stvarno, nego da sanjam i pomislim kako imam deset godina i upravo se vraćam kući sa sankanja. I tako me obuzme nekakva čudna radost. Sve to traje kratko, nekoliko minuta ili nekoliko sekundi, ne znam, ali znam da me još dugo posle greje. Pa, čak i u toj usnuloj tišini desi se nešto što naruši mir. Ili se otežali sneg stropošta sa grane i bučno sruči na zemlju, ili neka zalutala ptica prhne u...