Barokna avantura i tri najneophodnije stvari

 Animiranje pokretnih lutaka

Više puta do sada sam pisala o tome kako pravim marionete i kako ih pokrećem. Ta avantura je počela još 2012. U to vreme, otprilike, sam počela da pravim siluete, da bi vrlo brzo one postale pokretljive lutkice. Kroz razne muke i probleme sam prošla, pokušavajući da realizujem te male animirane video najave. Za sve ovo vreme malo se toga promenilo što se tiče načina proizvodnje. Sve je čista improvizacija. Joj, kad uđem u kancelariju i počnem da se saplićem o sve one skalamerije koje sam montirala i proklinjem onog "ko ih tu ostavi". Moj najuzbudljiviji patent je stativ za fotografisanje. Kad fotografišem običnim stativom sve fotografije budu iskosa, pa dolazi do nekih deformacija. I onda sam ja mozgala i pitala se, kako da izvedem da fotografije budu napravljene odozgo, tj. da fotoaparat bude paralelan sa podlogom. I onda mi je sinula neverovatna zamisao. Uzela sam Belimarkovićev stalak za note (iz 19. veka), koji je čudnog, trouglastog oblika, protnula kroz njega svoj stativ za fotoaparat i za jedan od nogara zakačila flašicu sa vodom, kao teg. I, voila - eto  mog patenta :) Mislim, nije baš praktičan, previše je to sve glomazno i dešava se da u toku animiranja lutkica udarim ramenom u njega, ali u nedostatku boljeg rešenja, moram biti  zadovoljna time što imam.  No, sve to ne menja činjenicu, da, zaista, uživam u samom procesu. Iskreno, u mojoj glavi sve funkcioniše savršeno i zamisli su prilično jasne, a postojanje tehničkih problema me ni malo ne ometa.

 

 

I ovog puta je sve krenulo od muzike. Inače jako volim staru muziku i htela sam da to ovaj put bude barok. Dvoumila sam se između Lilija i Ramoa i na kraju odlučila za ovog drugog, tj. za jednu kompoziciju iz baleta-opere Galantna Indija. Onda sam u skladu s tim morala da imam i figure u baroknim kostimima. I tako nastadoše moji barokni plesači. Naravno barok ne bi bio barok, kad ne bi bilo preterivanja, pa su njihovi kostimi, pored toga što su kitnjasto izrezbareni, dobili i pink i oranž kolor, u vidu providne folije.

Bilo je tu, po običaju, dosta seckanja.

Čudnovato, svako ko ih vidi ima potrebu da ih mrdne i kako god da su stavljene deluju, nekako, ljupko. Nema to veze sa mnom i time što sam ih ja napravila, to je, prosto, samo po sebi tako. Ko god da ih je napravio, one bi bile takve - čudesne male mrdalice. Kad bi bile napravljene od nekog čvršćeg materijala, moglo bi da se napravi lutkarsko pozorište. Kao deca smo pokušavali takvo nešto, ali nam je nedostajalo znanja i iskustva da bi to bilo zaista funkcionalno. U svakom slučaju bilo je zabavno pokušavati. To nas je, valjda, dovelo dotle da danas možemo ponešto, koliko-toliko uspešno, da ostvarimo.

A, evo i videa, kao krajnjeg proizvoda.

********

Pre jedno mesec-dva, rešismo Joja i ja da povedemo Bubu na književno popodne. Buba ima četiri godine i jako je fina, mada ponekad zna da se duri za neke gluposti, ako ja na primer nacrtam nešto lepše nego ona. Onda se ona naljuti na mene, prežvrlja to što sam ja nacrtala, i onda ona nacrta još lepše :) U svakom slučaju, nisam bila baš sigurna kako će se ona ponašati na jednom, mislila sam, ozbiljnom, događaju. U pitanju je bila promocija knjige Ja sam Akiko Stefana Tićmija i bila je sve drugo, samo ne ozbiljna. 

Zaista smo uživale, sve tri, i slatko se smejale svim neobičnim događajima koji se se desili tog popodneva u biblioteci. Pisac ume da se približi deci, čak i tako maloj kao što je Buba, i da govori jezikom koji je njima potpuno razumljiv, a da, pritom, bude zabavan i odraslima.

Na kraju mi je Buba rekla da želi da joj kupim knjigu, što sam ja, drage volje i učinila. Evo, pravimo još jednog knjiškog moljca.

I dok smo kasnije sedele u parku, listajući knjigu, grickajući kokice i ližući sladoled, Buba je došla do sledećeg zaključka: Kupili smo samo tri stvari koje su najneophodnije! A onda podigla slobodnu ruku u vazduh i počela da odbrojava: Knjigu, sladoled i kokice. Samo najneophodije! 

E, moja Buba, nemaš pojma koliko si u pravu. Deset puta sam starija od tebe i potpuno se slažem :D