Susret dve devojčice i osmomartovski mafini

Došao je trenutak da se moje dve devojčice, jedna prava devojčica po imenu Sofa, i jedna zečija devojčica po imenu Mimi, konačno sretnu. Sofa je nekim čudnim spletom okolnosti dospela u Dolinu Mesečine, selo u kome žive neobične životinje u odelcima, većinom ljubitelji čaja i lepe književnosti. Gospodin Lasac, penzionisani profesor književnosti, ju je smestio kod svoje dobre prijateljice gospođe Emilije. I, evo nje, posle prve prespavane noći u Dolini i tuče sa Kristiforom u kojoj su se potezale uši i pletenice, i nakod doručka propraćenog mrkim pogledima i Kristiforovog nervnog napada, otvara vrata maloj slatkoj zečici u baletskoj suknji. Njih dve su se, naravno, odmah dopale jedna drugoj. Mimi je došla da ih pozove na proslavu Dana poezije, na kojoj će mladunci recitovati pred publikom svoje omiljene pesme. Sve to zvuči sjajno, ali u Kristiforovom družtvu? Kakve li je još podle smicalice smislio taj opaki, žgoljavi miš?

***

Sasvim u duhu ove moje ilustracije su i ovi čarobni mafini, koje je napravila drugarica Val. Izgledaju kao da ih je pravila gospođa Emilija. Ko zna, možda je od nje uzela recept? Divim se strpljenju sa kojim ukrašava ove svoje, kako ona kaže "male tortice" (pleonazmu u inat), pa mi se čini da je grehota da se načnu. Ipak sam svoju torticu smazala sa apetitom i došla do zaključka da je podjednako ukusna, koliko je lepa.

***

Preživeše nekako februar ova dva naša razmažena i blentava mrmota. Naravno, ne bez posledica. Neki veliki sivi mačak ih je tabao svaki dan. Bucu smo redovno skidali sa vrbe, a Srle se od traume ili uneredi ili ispovraća. Ne znam šta da mislim. Imali smo pre njih mačka Markišu, a pre njega Stanislova i iskrena da budem, nisam razmišljala s kim se biju i kako preživljavaju napolju. A ova dvojica kao dva pekmeza. Valjda će sledećeg februara biti lakše :)