Uspavanka za oblake

Vidikovac u San Điminjanu Nisam baš neki ljubitelj dvadesetosatnih putovanja, ukočenih leđa i natečenih zglobova. Pa, ipak, kad bi se pružila prilika da se ponovo truckam satima u autobusu da bih stigla na ova rajska mesta, opet bih to uradila. A ako mi, uz to, društvo pravi moja Kisa, teško bi mi bilo da zamislim da postoji nešto bolje. Naročito ako se uzme u obzir to da obe volimo umetnost, renesansu, lepe pejzaže i ukusne sladolede.  Naravno, najuzbudljiviji događaj za obe je bila poseta Uficiju. Zbog loše organizacije u agenciji uopšte nismo znale kada ćemo ići u Firencu, tako da nisam mogla da rezervišem karte onlajn. Pošto ostali iz grupe nisu bili zainteresovani za posetu galeriji, Kisa i ja smo se izdvojile i krenule u potragu. Malo uz pomoć karte, malo uz pomoć ljubaznih prolaznika, protrčasmo pored Starog mosta, zavrnusmo levo, protutnjasmo pored nekih tezgi sa pijačnom robom i eto ga - Ufici! Ne znam kakvim čudom se to desilo, ali u galeriju smo ušle za manje od de

Tetka Duša Čini mi se da sam u više navrata pisala o svojoj porodici, a pre svega o dedi, koga, doduše, nikad nisam ni upoznala, ali su babina ljubav i poštovanje prema njemu bili toliki, da nam ih je svima usadila, za sva vremena. Naša mala Buba (tj. Ljubica) nosi njeno ime, a izgleda da ima i nešto od njenog karaktera, sudeći po oštrini i plahovitosti koju poseduje :)  Deda se upokojio 1. novembra 1953, tačno 25 godina pre no što sam ja rođena i iskrena da budem, nikad nisam ni pomislila da ću ja biti ta koja će, brižljivo čuvane dedine fotografije i dokumenta, ustupiti za pisanje jedne knjige. U pitanju je knjiga Zdravlje u čaši Jelene Borović Dimić. Toliko mi je bilo dirljivo i lepo i radosno kad sam knjigu otvorila i videla sve ove fotografije i pročitala tekst. Zapravo, kad sam videla sve te ljude koje volim i koji su obeležili moje detinjstvo. Velika i bučna porodica. Osećala sam se toliko bezbedno okružena svim tim snažnim, sposobnim i vedrim ljudima. Je

Gospodin Lasac i Stari gospodin Krt Odmah da napomenem da znam da je izraz  krt,  koji se, u ovom slučaju odnosi na krticu, nepravilan. Moja pokojna tetka ga je koristila, pa pretpostavljam da je to razlog što mi je toliko prirastao za srce. Uostalom, kako se zove mužjak krtice? Zar nije logično da bude krt . Jeste. Prema tome u mojoj priči postoji krtica koja se zove Stari gospodin Krt i koja je vlasnik Antikvarnice kod Starog gospodina Krta.    Niko ne zna koliko mu je tačno godina. Zna se, samo, da je nadživeo mnoge generacije i da se i dalje lagano kreće među rafovima prašnjavih, starih knjiga, drevnih kao i on sam. Sav živalj Mesečeve doline, svih generacija, ga poznaje, od najmlađih do nastarijih. A on je uvek isti, u smeđem, kariranom, iskrzanom kaputu, ušuškan u modri šal i sa neizbežnom beretkom. Svako ko je ikad imao ikakvu nedoumicu, ili potrebu da nešto sazna, od školskih zadataka do velikih životnih mudrosti, odgovor je mogao da traži od samo jedne osobe - St

 Animiranje pokretnih lutaka Više puta do sada sam pisala o tome kako pravim marionete i kako ih pokrećem. Ta avantura je počela još 2012. U to vreme, otprilike, sam počela da pravim siluete, da bi vrlo brzo one postale pokretljive lutkice. Kroz razne muke i probleme sam prošla, pokušavajući da realizujem te male animirane video najave. Za sve ovo vreme malo se toga promenilo što se tiče načina proizvodnje. Sve je čista improvizacija. Joj, kad uđem u kancelariju i počnem da se saplićem o sve one skalamerije koje sam montirala i proklinjem onog "ko ih tu ostavi". Moj najuzbudljiviji patent je stativ za fotografisanje. Kad fotografišem običnim stativom sve fotografije budu iskosa, pa dolazi do nekih deformacija. I onda sam ja mozgala i pitala se, kako da izvedem da fotografije budu napravljene odozgo, tj. da fotoaparat bude paralelan sa podlogom. I onda mi je sinula neverovatna zamisao. Uzela sam Belimarkovićev stalak za note (iz 19. veka), koji je čudnog, trouglastog o