Kako je samo čudesan biljni i životinjski svet koji nas okružuje! Kako je savršen! Svaka travka, svaka buba, svaki gmizavac! Sve, apsolutno sve. Kako ih je priroda ustrojila da nepogrešivo znaju svoju svrhu i svoj cilj! Naiđe mi, tako, da prosto ne mogu da se načudim tom savršenstvu...Šuma je jedno od najuzbudljivijih mesta koje mogu da zamislim. Kad kročim u nju je se odjednom osetim malom, ali istovremeno i neobično živom. Sve miriše na vlagu, mahovinu i trulo lišće i čini mi se kao da mogu da čujem biljke kako rastu, gljive kako otvaraju šešire. Izlazi mi pred oči često jedna slika iz ranog detinjstva (čini mi se da još nisam bila pošla u školu), braća i ja i još neki naši rođaci idemo na pecanje. Ja, naravno, idem samo da bih pravila gužvu, iako sam prethodno oštro upozorena da ne smem da kukumavčim niti da sam umorna, gladna, žedna, niti da mi se piški. Dakle, moj zadatak je da ćutim i ne smetam. Sećam se samo da smo dugo išli preko nekakvih livada i jaruga i da smo najzad stigli na neko čarobno mesto. Nekakva plitka, prozirna voda protiče posred šume. Sve je šareno od sunca koje prolazi kroz granje. Gazim po vodi. Zatim idem u šumu, ali pazim da se ne udaljim previše. Bojim se. Berem nekakvo čudno cveće koje na istoj stabljici ima cvetove i ljubičaste i roze boje. Stablo je mesnato i prekriveno kao nekakvim maljama. Čudno. Nisam nikad videla takvo nešto. Nalazim malu crvenu glivu koja liči na ušnu školjku. Pitam šta je to i dobijem odgovor da sam glupa i da je to popovo uvo...Čudnovato je kako čovek pamti nekakve sitnice i detalje koju su potpuno nevažni, kako mu ostanu urezani zauvek. Pa se pitam ima li to ikakve veze sa tim što ja sad želim da slikam taj mali bajkoviti svet? Nisam postala sakupljač gliva, time se bave moj tata i braća, ali sam poželela da napravim nekakav dnevnik, ili leksikon, ili već ne znam kako bih to nazvala, koji će se baviti gljivama, livadskim cvećem i pticama. I tako sam počela da pravim neke minijaturne akvarele, i nemam pojma zašto, niti kuda to vodi, ali mi neobično prija, jer budi u meni sećanja za koja sam mislila da sam zaboravila...
Beautiful work!
ОдговориИзбришиThank you so much, Robert!
ИзбришиTi i tvoji postovi su poželjeni puno da znaš! Ovi minijaturni akvareli su predivni, a posebno mi se sviđaju jer si ih slikala na listovima bloka i tačno bih jedan tako iskinut uramila! ♥
ОдговориИзбришиBaš lepo od tebe što si to rekla :) I ja sam se veoma uželela čitanja tvog i još nekih dragih mi blogova. I stalno sebi obećavam da ću početi redovno da pišem i čitam. Valjda će mi ovaj put uspeti.
ОдговориИзбришиPa, drago mi je da ti se dopadaju ove moje minijaturice. Ti i ja sve nešto usitnjavamo :) Ideja i jeste bila da sve to izgleda kao dnevnik. Moram samo da smislim način kako ću ga izlagati.
baš je predivno vratiti se ponekad u djetinjstvo i stvarno super su ti radovi koje si nacrtala, samo tako nastavi i dalje... pošto je to sve tako minijaturno, možda bi bilo dobro izlagati kao scrapbook, negdje ako ne želiš lijepiti za drugi papir da ga jednostavno umetnes u proreze il tako nešto slično.. moja ideja a tvoja tko zna vjerujem da ćeš već nešto smisliti, veoma si kreativna i maštovita..
ОдговориИзбришиpuno pozdrava iz kišne Pešćenice!
Mnogo ti hvala, Klaudija! Vidiš, to ti nije loša ideja. Zapravo zamislila sam sve ove moje radove umetnute na jednom panou na kome će biti i crteža perom i tekstova. Videćemo kako će sve na kraju ispasti.
ИзбришиEh, i kod nas lije. Jutros sam se baš razmišljala kako li ću na posao. Šaljem ti jedan sunčan pozdrav, pošto znam da ne voliš ovakvo vreme :)
Uželela sam se tvog bloga. Interesantno, kako se često čovek vraća u detinjstvo i nikad ne zaboravljamo dogadjaje takve kao što si opisala, dok sam čitala i sama sam se prisetila svog detinjstva:))
ОдговориИзбришиDraga Kaja šta da ti napišem za tvoje crteže a da nisam već rekla, prelepi su, odlični, motiv pečurki obožavam. Ti si za mene umetnik!
Šaljem ti pregršt pozdrava.
Hvala ti, Rado, na ovim toplim rečima!
ИзбришиZnaš, primetila sam da što češće čovek razmišlja o prošlosti i detinjstvu, sve više će se stvari prisećati. Setim se tako nečega i intenzivno razmišljam o tome danima, i onda to počne da me asocira na neke druge događaje i situacije, i cela priča počinje da se širi i dobija puniji oblik. Ja sam se, recimo, popovog uva setila u trenutku dok sam kucala ovaj tekst. Neverovatno!
Biće to divna kolekcija!
ОдговориИзбришиI ja volim onaj karakteristični, vlažni miris šume. Priroda je čudesna, nudi nam toliko različitih boja, mirisa, zvukova, emocija...
Da, nadam se se da će se moja zbirka prilično proširiti :)
ИзбришиVidim da se razumemo i da imamo vrlo sličan odnos prema prirodi. A šuma je posebno mesto, koje u meni uvek budi mnoštvo neobičnih osećanja. Planiram da napravim seriju malih akvarela na tu temu.