Nedavno sam otkrila jednu vrlo lepu i bogato ilustovanu knjigu Dover izdavačke kuće iz Njujorka, koja nam predstavlja žene koje su se bavile ilustracijom, pre svega dečijih knjiga, u periodu od otprilike 1880 do 1930. Ona ne obiluje mnoštvom podataka, već kao i većina drugih Dover izdanja daje najosnovnije informacije o "Zlatnom dobu ilustracije" i kratke biografije svake od 22 predstavljene umetnice, ali je taj nedostatak, tj. šturost u informacijama nadoknađen kvalitetom i brojem ilustracija. Međutim, količina informacija u knjizi nije bila određena samo ograničenim prostorom i željom da se akcenat stavi na sama dela, već i time što je, u stvari, jako teško dođi do podataka o pojedinim umetnicama. Krajem devetnaestog veka, kada se priča dešava, u ekspanziji je bila štamparska delatnost, razvijen je novi metod štampanja koji je omogućavao kolor štampu u više primeraka (sve do sredine XIX veka štampanje ilustracija u knjigama je bio veoma dug i skup proces i moguć samo u jednoj boji). Pored toga uzdiže se srednja klasa kao potencijalni konzument svih tih novina, časopisa i knjiga. Takođe, veliku ulogu ima i unapređenje transporta i mogućnost da određena publikacija stigne u bilo koji deo sveta. Nije, zato, ni čudo što se taj period naziva zlatnim dobom.
Knjigu je moguće kupiti OVDE
Sve to je uslovilo pojavu mnoštva ilustratora, a ono što je malo neobično jeste da među njima bilo veoma mnogo žena. Na primer, samo u Americi bilo je čak osamdesetak žena za koje se zna da su bile aktivne u tom periodu. Bavljenje ilustracijom se smatralo dobrim izborom zanimanja za ženu, jer su crtanje, muzika i ručni rad smatrane poželjnim "ženskim" veštinama i sastavni deo obrazovanja svake žene. Takođe, se smatralo dobrim i to što je taj posao moguće obavljati kod kuće, pa tako glavne ženine uloge, brak i majčinstvo nisu bile ugrožene. Međutim, u praksi se dešavalo da su mnoge talentovane žene ilustratori, koje su izgradile uspešnu karijeru, ili potpuno odustajale ili drastično smanjivale obim rada posle udaje. Malo je onih koje su uspešno balansirale između porodice i karijere, a najbolje su prošle one koje su bile udate za umetnike (koji su imali razumevanja za stvaralački proces). Takođe je i promena prezimena predstavljala problem, pa je biografima nekad bilo teško da im uđu u trag i prate njihovo dalje stvaralaštvo.
Ono što meni smeta je to što smo, na ovom prostoru, slabo upoznati sa radom tih umetnica. Ne piše se o njima (tj. ne prevode se knjige), nemamo gde da vidimo njihove ilustracije. A one i te kako zaslužuju pažnju.
Odlučila sam da napravim izbor i prikažem ono što se meni učinilo najinteresantnijim. Ovaj put izostavljam Beatriks Poter, kojoj planiram da posvetim ceo post. I baš sam se bila spremila da kukumavčim kako me nervira što ne prevode njene knjige, kad nađoh nekakvu audio knjigu na srpskom. Kaže "Priča o Petru zecu". Taj naslov zvuči kao da je priča o nekakvom čoveku, koji je mnogo dosadan. Mislim, ja bar imam takve asocijacije. Ja bih ga prevela kao "Pera Zekan i drugari". No, dobro, idemo dalje...
FLORENS HARISON (Škotska)
"Moje srce je kao raspevana ptica" "Stajala je na zemlji gde pupi cveće"
iz knjige "Pijaca Goblina" i druge pesme Krisine Roseti
ELIZABET ŠIPEN GRIN (Amerika)
Žizel, "Harper" magazin, oktobar 1908. "Harper" magazin, april 1906.
DŽESI VILKOKS SMIT (Amerika)
"O, nemoj me povrediti!" Cveće"Dečiji vrt stihova"
(Vodene bebe, 1916) Roberta Luisa Stivensona, 1905.
Alisa u zemlji čuda, 1923.
(Deluje poznato? Čini mi se da je Dizni malo prepisivao.)
ELENOR PLEJSTED ABOT (Amerika)
"Deca dvojice kraljeva", Grimove bajke, 1920. "Kraljevu kći odnese zmaj"Grimove bajke, 1920.
MEJBEL LUSI ATVEL (Engleska)
"O, Bože! Zakasniću!" Alisa u zemlji čuda, 1910. Alisa u zemlji čuda, 1910.
RUT MERI HALOK (Amerika)
EN ANDERSON (Škotska)
"Mlinareva kći", Grimove bajke, 1922. Ledene vile, koje rasteruju oblake, Vodene bebe, 1924.
KLARA M. BARD (Amerika)
Priča o životinjama, 1928
VIRDŽINIJA FRENSIS STERET, (Amerika)
Stare francuske bajke, 1920.
A onda se, na celu ovu priču i moje razmišljanje nadovezala još jedna knjiga, koja je ušetala u moju sobu i skočila na moju policu, sasvim neplanirano. Imala je leptirova krila i ja sam odmah znala odakle dolazi, iako na njoj nije pisalo ništa. Lepo je znati da neko tamo negde misli na mene...
U pitanju je bajka Snežana i sedam patuljaka, sa fantastičnim ilustracijama Nensi Ekholm Barkert. Ona je američka ilustratorka rođena 1933, tako da se lepo nadovezuje na ovu priču. Ima nečeg u njenim ilustracijama što me jako podseća na ranorenesansnu umetnost. Svakako ću je svrstati u jednu od mojih najdražih umetnica.
Sviđa mi se...
ОдговориИзбришиI meni...U stvari, sviđa se deci u nama, pošto još uvek nismo porasle :)
ИзбришиDivna knjiga, naručujem :) Znaš da sam ja od svoje Ksenije naučila da gledam, volim i cijenim ilustracije ( dođe, tako, u životu vrijeme kad roditelji uče od djece, i to je tako lijepo)!
ОдговориИзбришиTačno...Od dece stvarno može da se nauči mnogo toga korisnog...Sad mi pada na pamet Joja i njena osobina da nikad nikoga ne osudi i ni o kome ne govori ružno. I kad se desi da joj neko dete nešto napakosti, ona nikad ne osuđuje, niti dozvoljava drugima da osuđuju. Ja sam sklona tome da, na nepravdu, uvek planem i da se ljutim. A onda pogledam u Joju i bude me sramota zbog moje plahovitosti...
ИзбришиDa, Fikreta, to je jako lepo! Učiti od dece, naročito sopstvenog deteta je nešto najlepše, a uz tebe i Kaju sam i ja počela temeljnije da gledam na ilistracije, iako su mi uvek bile važne. Valjda je to ono kad nađeš nekoga sa kim možeš da podeliš nešto, neko posebno interesovanje.
ОдговориИзбришиMnogo šta je smatrano prikladnim zanimanjem za ženu i smatra se, još uvek, naravno. Najvažnije je raditi nešto iz ljubavi, ali što se mene tiče, bilo bi mi baš prikladno, u svakom pogledu, da mogu da se bavim ilustrovanjem, a ljubavi prema tome ne bi falilo nikad. Jedino me muči što nemam talenta, a sve ostalo je, inače, u redu.
I ja bih mnogo volela da pišem pesme i to bi baš bilo prikladno, ali, eto, nemam dara za to :)
ИзбришиU tome i jeste lepota, što smo svi talentovani za različite stvari i tako jedni druge dopunjujemo!
Ne znam kako sam ovaj post propustila, a već sam nekoliko puta svraćala na tvoj blog da vidim da li si pisala. Divan, predivan post i drago mi je što je posvećen ilustratoricama. Knjigu ću naručiti obavezno. Bilo bi super istražiti i napisati tekst o ilustratoricama ovog modernije perioda jer malo se i sada o njima govori. Ovaj post me je baš bacio u razmišljanje,sjajna tema za dublje analize! :)) Hvala ti ♥
ОдговориИзбришиHm, da. To je dobra ideja, ali bi zahtevala i neko ozbiljnije istraživanje. Malo se zna i malo piše o ženama koji se bave ilustracijom. Zato je ova knjiga pravi biser.
ИзбришиMene ta tema, inače, interesuje, tako da ću se nekom prilikom, svakako, pozabaviti i savremenom ilustracijom.