Čudesno je kako je kreativnost izražena kod svakok deteta od najranijeg detinjstva pa sve do polaska u školu. Meni se škola uvek činila kao neka grozna ustanova za mučenje dece, a sudeći po tome kako utičeto zaista i jeste. Umesto da onaj dar i jedinstvenost koje dete ima, prihvati i razvije, ona ima potrebu da ga ukalupi i svede na šablon prihvatljiv pre svega čudnovatom ukusu čudnovatih pedagoga. Sve to nije ničta novo i odavno je kao fenomen poznato u psihologiji. Povod za celu ovu priču jesu Jojini crteži iz 2007. godine, dakle iz perioda kad je imala pet godina. Oni su tako ljupki i razigrani i potpuno slobodni u svojoj interpretaciji, da, čini mi se, niko ne može da ostane ravnodušan na njihovu draž. A Jojin komentar pet godina po njihovom nastanku je: "Stvarno ne znam kako sam mogla da ih napravim tako lepo. Ja sad to ne umem." Moram da priznam da me je sve to pogodilo i odmah podetilo na odbojnost koju sam osećala prema školi i na ravnodušnost i apatiju pedagoga. Ne želim, naravno, da stvari generalizujem, uvek je bilo i biće u školi ljudi koji imaju sluha za posebnost svakog deteta. Nije mi bila namera ni da kritikujem školstvo. Ja, prosto, verujem da svaka stvar u nekom trenutku dođe na svoje mesto i da je ta Jojina nesigurnost trenutna, i da će, kad dođe pravi trenutak, ona umeti da iz sebe izvuče ono najbolje (ako uopšte bude zainteresovana za umetnost). Evo, dakle, nekoliko njenih simpatičnih crteža.
A evo i jednog koji smo zajedničkim snagama Joja i ja uveličali i preneli na zid našeg kupatila.
Ovo je Jojin crtež.
A ovo je naša zajednička kreacija.
Ovde dodajem i dva moja skorašnja crteša. Fascinacija pticama i dalje traje. Ovo je siva vetruška, vrsta malog sokola. Vrlo je ljupka. veličine je goluba, a i svojom fizionomijom podseća na njega. Ugrožena vrsta, kao i većina ptica grabljivica. Izgleda da je čovek najstrašnija grabljivica koja baulja po zemlji.
A ovo je jedna mala sova, koja se ispilila na boru u našem dvorištu. Bila je ispala iz gnezda, verovatno dok je učila da leti, pa ju je moj tata vratio na drvo.
Drago mi je što si naletela na moj blog, jer tako, evo, i ja dodjoh na tvoj. :) Puno, puno prelepih crteža i slika sam videla ovde! Zaista imaš puno talenta, a po Jojinim crtežima reklo bi se da ide tetkinim stopama! :) Sve pohvale za vaše radove!
ОдговориИзбришиDrago mi je sto tako mislis, Jasna. Hvala sto si se prikljucila nasoj veseloj druzinini.
ОдговориИзбриши