Uspavanka za oblake

Evo par ilustracija napravljenih u skorije vreme. Baš sam se uželela crtanja, struganja po papiru, lepljenja papirića, bojica, pastela. Znam da će zvučati glupo, ali stalno zamišljam svoj savršeni crtež, za koji ću moći da kažem - e, baš to sam htela, upravo tako sam ga zamislila. I za svaki novi koji započnem pomislim "ovaj će biti taj pravi", već mogu da ga vidim, da ga zamislim sasvim jasno...a na kraju ispadne nešto deseto. I, naravno, uvek na crtežu bude nešto što ispadne jako glupo i užasno me nervira i imam utisak da apsolutno svi vide i bulje upravo u tu njegovu manu. Ne želim baš da se žalim previše, jer mislim, u stvari se nadam, da stvari, ipak, idu pomalo napred. Mravljim korakom, ali idu... A jednog dana, kad porastem, napraviću savršen crtež... Sofa Little blue girl Lost in the mushroom forest

Volim zimu i volim sneg, a to ne podrazumeva samo kunjanje u toploj sobi i gledanje kroz prozor. Mislim, može i to, naravno, uz šolju čaja i priče bez kraja, ali je jako lepo provoditi vreme i napolju na snegu. Samo su mi poslednjih par zima, uključujući i ovu, bile pokvarene nekakvim groznim magarećim kašljem. A kao dete nikad nisam bila bolesna, mogla sam da se sankam po ceo dan sve dok mi se prsti i na nogama i na rukama potpuno ne ukoče da ne mogu da ih pomeram, pa me tek to natera da uđem u kuću. Godine, valjda, nemam pojma...I tako sam se bila ućutala, niti mogu nešto da radim, niti da pišem na blogu, samo kašljem do duboko u noć. Pa pošto ne mogu da zaspim, skuvam čaj i gledam Harija Potera, a kako je tek zabavno, posle tako provedene noći da se ustane pre šest i ide na posao. Katarina (Čardak ni na nebu ni na zemlji) mi se bila zabrinula što me nema, pa mi samo pošalje smajlića na mejl, čisto da proveri da li sam živa, što li me nema...Pa joj ni to ne bude dovoljno, nego mi,...

Ne znam kako bih počela ovu priču, jer su mi prethodni dani bili vrlo tužni. Priča o eksploataciji nikla i kobalta u ovim našim krajevima, odnosno na području Veluće-Ruđinci, o kojoj se malo diskutovalo, a više prećutkivalo, me je potpuno porazila. A najviše od svega ravnodušnost i apatija nas meštana Vrnjačke Banje i okoline. Trsteničani su se digli na noge, rešili da blokiraju puteve ukoliko neko uopšte pokuša da se približi određenim lokacijama i jasno stavili do znanja da to ne žele. Ja im se bezgranično divim. A kod nas se ljudi, na pomen nikla, smeju, prosto ne veruju da svet može da bude toliko pokvaren, da ljudski um može da bude tako deformisan. Utvrđeno je da nikla ima na Grotu, brdu koje se nalazi 200-300 metara od moje kuće, što znači da će nas raseljavati odatle, a oni koji budu ostali u blizini raspadaće se lagano od raznoraznih kancera, pre svega pluća, grkljana, nosa...Trudim se da prihvatim i razumem ovaj svet i njegova pravila, ali mi nikad nije baš nešto išlo za ru...

Pre nego što pređem na glavnu temu ovog posta, osvrnula bih se još jednom na putovanja. Premda nisam baš preveliki ljubitelj istih, postoji nešto što bih svakako volela da probam - letenje u balonu. Mislim, sumnjam da bih baš imala hrabrosti, ali bar mogu takvo nešto da zamislim i da neke svoje izmišljene junake smestim u tu korpu. Na kraju krajeva ni Karl Maj, uz čije knjige sam odrasla, nikada nije bio na Divljem Zapadu, a kakve su sve avanture njegovi junaci preživeli (a i ja s njima). I tako nastade ova moja ilustracija. To the sky ********** Ovih sam dana provela dosta vremena razmišljajući o čajevima, čajnicima, šoljicama, stolnjacima...surfovala po internetu, pronašla divne sajtove, na kojima može da se vidi i kupi predivan pribor za čaj. Evo nekih primera: Roses and Teacups ili Royal Albert . Divno je, ali, 100 dolara za jedan čajnik ili jednu šoljicu je ipak previše. Zatim nađoh jedan sajt na kome možete da kupite neke lepe čajeve, 50 g košta oko 500-600 dina...

U četvrtak 7. novembra otvorena je izložba "Vrnjački likovni krug" na kojoj su se predstavili umetnici koji žive i stvaraju u Vrnjačkoj Banji. Mislim da je otvaranje prošlo dobro i da je brojna publika, koja je prisustvovala, vrlo lepo reagovala na naše radove. Međutim, najbitnije je to da je Kisi, Joji i meni bilo mnogo zabavno i da su one zahtevale da se fotografišu pored svakog eksponata, ali u svom glodarskom stilu (nemam pojma zašto, ali mnogo vole da glume glodare). Da ne bih dužila previše, najbolje je da pogledate fotografije.  Evo i nas posle prozivke "Srbomobil" Nikole Pantovića  "Sova" Aleksandra Milutinovića  "Reciklaža" Blagoja Dimića  Radovi Biljane Marković-Kraguljac Radovi Predraga Čomagića  Skulptura Branka Milanovića  I moji radovi koji su vam većinom poznati  I na kraju ja sa svojim modelima. Ničeg od mojih ilustracija ne bi ni bi...