Пређи на главни садржај

Nove ilustracije

Evo par ilustracija napravljenih u skorije vreme. Baš sam se uželela crtanja, struganja po papiru, lepljenja papirića, bojica, pastela. Znam da će zvučati glupo, ali stalno zamišljam svoj savršeni crtež, za koji ću moći da kažem - e, baš to sam htela, upravo tako sam ga zamislila. I za svaki novi koji započnem pomislim "ovaj će biti taj pravi", već mogu da ga vidim, da ga zamislim sasvim jasno...a na kraju ispadne nešto deseto. I, naravno, uvek na crtežu bude nešto što ispadne jako glupo i užasno me nervira i imam utisak da apsolutno svi vide i bulje upravo u tu njegovu manu. Ne želim baš da se žalim previše, jer mislim, u stvari se nadam, da stvari, ipak, idu pomalo napred. Mravljim korakom, ali idu...
A jednog dana, kad porastem, napraviću savršen crtež...

Sofa

Little blue girl

Lost in the mushroom forest

Коментари

  1. Ja u svakom tvom crtežu nađem nešto savršeno, nešto što me oduševi. Uživam da ih gledam, onako male i savršene priče. Želim ti mnogo savršenih crteža, baš kako ih zamišljaš!

    ОдговориИзбриши
  2. Sve su predivne,ali mi je prva nesto posebna,mogla bih satima da je gledam,divna je!Kao da je u nekoj magicnoj sumi.Detalji su ti prelepi,ti sitni mali detalji koji svemu daju posebnu draz:)

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Hvala ti, Bojana! Malo se stidim zbog ove tvoje pohvale :)
      Taj prvi crtež jeste malo drugačiji od ostalih, studiozniji je i rađen je u puno slojeva, koji su nabacivani, pa zatim sastrugani, i tako više puta, dok se ne dobije odgovarajuća tekstura.

      Избриши
  3. Još ni na jednom tvom crtežu nisam našla ''manu'' koju tvoje oko vidi :) A možda savršeni crtež ni ne postoji, jer svaki koji napraviš ti više nije dovoljan i želiš više..bolje...a zapravo je svaki bio savršen tog trenutka, ali kako trenutak brzo prođe,težiš novom savršenstvu...tako to ide kod tebe kritičarko :))

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. O, oni imaju svoje nedostatke, sigurno... Verovatno si u pravu da savršeni crtež ne postoji, međutim kad posmatram radove nekih meni dragih umetnika, je, eto, ne mogu da pronađem da im nešto fali (nisam im, doduše, ni tražila mane :)) U stvari, čovek teško može da se odvoji od sebe i da svoje delo sagleda nepristrasno. Možda je bolje ne udubljivati se previše u tu problematiku, već, prosto, sa tom težnjom ka savršenstvu, ići dalje i stvarati nova dela.
      Uostalom, znaš i sama, kao neko ko, takođe, stvara da se od zamisli do realizacije desi mnogo toga nepredviđenog. Ono što nas pokreće na stvaranje je iracionalno, zapravo je kao san koji smo sanjali cele noći, a ujutro ne možemo da ga se setimo. I ja stalno imam osećaj da mi nešto izmiče i sve mi se čini evo sad ću da ga uhvatim, da ga sagledam celog, da ga razumem i to će mi pomoći da razumem sebe i svoje postupke, kao i ljude oko sebe. I na kraju uvek shvatim da su mi ruke prazne...I tako, ganjanje kreće iz početka...Zvuči glupo, imajući u vidu da se bavim dečijom ilustracijom. Kao da radim Bog zna šta :)

      Избриши
    2. Vjerojatno svi pravi umjetnici razmišljaju ovako kao ti..:)

      Избриши
  4. Dok crtaš nemoj se puno pitati i 'strahovati' , to radi poslije :)))) Poslušaj kako divni Picasso kaže: " I begin with an idea, and then it becomes something else". :)) Kako sam se oslobodila mnogih pitanja i strahova u toku rada bilo na minijaturama ili dok sam studirala, moji radovi su postali bolji.
    Tvoje ilustracije su nešto posebno, prepoznatljive su, imaš svoj stil i ne sumnjam, ali stvarno, da će se jednog dana naći u knjigama! Moram ti i priznati da su ove ilustracije dosta, dosta bolje u odnosu na neke predhodne ;)
    Uživaj, radi.. ja sam i dalje u haosu koliko sam zauzeta, ali nisam mogla da ne ostavim komentar kad sam vidjela tvoj post :)))) Veliki mmm.... pozdrav iz Sarajeva!
    P.s Super su i ove neke nove pjesme! <3

    ОдговориИзбриши
  5. Hvala ti, draga koleginice!
    U pravu si, ne treba previše mozgati, mnoge stvari se dešavaju na nivou nesvesnog, tako da je najbolje pustiti da sve ide svojim tokom. Pikaso je, naravno, potpuno u pravu - sve na kraju postane nešto drugo. To se jako lepo vidi u njegovom dokumentarnom filmu "Le mystère Picasso " iz 1956. Baš ti hvala što me podseti, tako bih ga rado opet gledala :)
    I ja verujem da su ovi radovi malo bolji od ranijih, drago mi je da zapažaš razliku. I beskrajno ti hvala za tvoje uverenje da će se jednog dana moje ilustracije štampati, jer ću onda i ja početi u to da verujem :D
    Drago mi je da si uspela da odvojiš malo vremena da svratiš :)

    ОдговориИзбриши
  6. Evo i mene :))) Meni su super.volim tvoje radove jer...bar ja nadjem nesto tuzno u njima sto me dirne.Javljam ti super vest da sam polozila svih sest! Hahahaha ovo ispade u stihu.Sada citam Alisu i to me podseti na tebe,citam knjigu a tvoje siluete samo lete i onaj sareni zec.Radim sad neke dramatizacije za decu i slikovnice,bice bas zanimljivo. Cmokic od mene!

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. O, Maki, drago mi je da si svratila i da na faksu sve ide kako treba. Da ti pravo kažem nisam ni sumnjala, samo tako nastavi!
      Znaš li da mi je i moj profesor na akademiji rekao isto što i ti - da mu moji radovi izgledaju tužno. Ja, u suštini, nisam osoba sklona depresiji i uglavnom sam dobro raspoložena. Ali, čudnovata stvar, kad pomislim na svoje detinjstvo, koje je bilo bajkovito i veselo (sve što radim izvlačim odatle), ja se odjednom osetim grozno jer je sve to prošlo, bezbrižnost, radost, igra. U stvari grozno mi je što se čovek toliko menja, pa se valjda sve to reflektuje na moje radove. Mislim, to je sad moja pretpostavka. Ko će ga znati...
      Samo ti radi slikovnice, jedva čekam da ih vidim na tvom blogu. Biće to sjajno!

      Избриши
  7. To što se tebi dešava je nešto što poznaju svi umjetnici, neki pjesnik potroši dane i dane da nađe pravu riječ, jednu jedinu riječ koja treba da se uklopi u njegovu zamisao. Samo ti nastavi da stvaraš :)
    Malo je reći da mi se sve dopadaju, a ova plavušica ispod crvene gljive koja sanja neki svoj san je prava delicija!

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Hvala ti, Fikreta, na divnim rečima!
      Svi mi imamo svoje dileme i nedoumice u stvaralačkom procesu i možemo samo da se nadamo da će se jednog dana sklopiti kockice i da će sve ispasti po našoj zamisli.
      A plavušica je i moja ljubimica, drago mi je da ti se baš ona dopada!

      Избриши
  8. Ja mislim da si već odrasla i da bi mogla da ilustruješ, recimo, moju knjigu dečije poezije.

    Znaš šta, poslaću ti svoje pesme, pa ih ilustruj, iako nisu objavljene. Nema veze, da ispunimo želju i tebi i meni. Verovatno je drugačije kad ispred sebe imaš tekst, jer on traži od tebe da se uklopiš, iako ti se ne dopada. Tu čovek pomera svoje granice, zar ne?

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Iskreno se nadam da će se i to desiti jednog dana! Pošalji mi tekstove na mejl, pa ćemo videti kako ćemo se nas dve složiti!
      Trebalo je ovog vikenda da idem na jedan razgovor, upravo povodom ilustrovanja jedne knjige, međutim omela me je bolest, prehlada mi se navratila i još sam u gorem stanju nego što sam bila, tako da na putovanje, trenutno, ni ne pomišljam. Ne mogu ni na posao da idem, sedim kući i nalivam se čajevima i pitam se hoću li ikad ozdraviti...

      Избриши
  9. Naravno da hoćeš, treba da ozdraviš, a da bi se brže oporavila, šaljem ti večeras nekoliko tekstova, iako sam planirala da to bude u rukopisu.

    ОдговориИзбриши
  10. crteži su savršeni , nemoj da traži manu u njima jer nitko i ne traži mane, nego vidi svatko nešto na svoj način ali opet ljetpotu onoga što si nacrtala..
    Nadam se da si ozdravila ako nisi želimda što prije ozdraviš i vratiš nam se u naš svijet te predstavljaš i dalje svoje divne crteže...
    Puno pozdrava

    ОдговориИзбриши

Постави коментар

Hvala vam što ostavljate komentar :)

Популарни постови са овог блога

Mi smo Robin, Hud i Džon, veseli drugari...

Ovu glupavu pesmicu iz crtaća pevamo već godinama u raznim prilikama, bilo da smo na plivanju ili sankanju. E, sad, pošto nas je tri, morale smo Robina Huda da podelimo na dva dela i sećam se da je Joja, dok je bila manja, stalno ponavljala kako hoće ona da bude Hud.  Robin, Hud i Džon spremni za sankanje A, onda se, iznenada naša mala družina proširila. Deda Mraz nam je 1. januara doneo novu drugaricu za čajanke i sankanje. Ja sam postala srećna tetka treći put, a Kisa i Joja su dobile sestru od strica. Jedva čekamo da malo poraste, pa da počnemo da je vučemo sa sobom. Inače, dobila je ime po prababi Ljubici. Palčica - bubamara                                                                            ******       Divni su bili ovi snežni dani. Skoro da sa...

Životinjice od testa

Ne znam kako je u drugim kućama, ali u našoj pred praznike svako ima određena zaduženja, koja se ponavljaju iz godine u godinu. Jedna od obaveza koju imamo Kisa, Joja i ja jeste da za Vaskrs pravimo miliprote. Običaj je da se od testa prave razne domaće životinje i ono što je najzabavnije je što nam ovi naši matori dopuštaju da radimo i pravimo šta god hoćemo. Mi tako počnemo da pravimo, pa se onda posvađamo, pa onda jedna drugoj pomažemo, pa se smejemo, da bismo na kraju dobile čitav zoološki vrt. Ponekad je, čak, teško utvrditi koju smo vrstu životinje napravile, bude tu i slučajnih zmajeva i raznih krilatih i repatih životinja, ali u toj raznolikosti i jeste lepota. Ovo što liči na zmaja je u stvari poni, a ovo na guzi mu je tetovaža u obliku cveta :) Nemojte da se iznenadite što skoro svaka životinja (pa čak i ptica) ima crnu tačku na stomaku - to joj je pupak. To je bila izričita Jojina želja.  *** Na kraju ovog kratkog posta mi ostaj...

Stari gospodin Krt

Gospodin Lasac i Stari gospodin Krt Odmah da napomenem da znam da je izraz  krt,  koji se, u ovom slučaju odnosi na krticu, nepravilan. Moja pokojna tetka ga je koristila, pa pretpostavljam da je to razlog što mi je toliko prirastao za srce. Uostalom, kako se zove mužjak krtice? Zar nije logično da bude krt . Jeste. Prema tome u mojoj priči postoji krtica koja se zove Stari gospodin Krt i koja je vlasnik Antikvarnice kod Starog gospodina Krta.    Niko ne zna koliko mu je tačno godina. Zna se, samo, da je nadživeo mnoge generacije i da se i dalje lagano kreće među rafovima prašnjavih, starih knjiga, drevnih kao i on sam. Sav živalj Mesečeve doline, svih generacija, ga poznaje, od najmlađih do nastarijih. A on je uvek isti, u smeđem, kariranom, iskrzanom kaputu, ušuškan u modri šal i sa neizbežnom beretkom. Svako ko je ikad imao ikakvu nedoumicu, ili potrebu da nešto sazna, od školskih zadataka do velikih životnih mudrosti, odgovor je mogao da traži od sa...