Uspavanka za oblake

     Poznato je da gospođa Ema najbolja kuvarica u Dolini Mesečine i da vrlo često priprema sjajne slatkiše iz starinskog, rukom pisanog kuvara koji joj je ostavila njena baka. Baki je bilo jasno, još dok su Ema i Lili bile devojčice, da se Lili nikada neće baviti kuvanjem i ručnim radovima. Bodovi u njenom vezu su uvek bili neujednačini i stajali su nakrivo i ona nikad nije imala strpljenja da ih dovede do kraja. Slatko je bilo prekuvano, kolači prepečeni, a pite gnjecave. I baka je samo uzdisala, pitajući se šta će biti sa njom. Nije se ni malo iznenadila kad je sa sedamnaest godina pobegla sa nekim pustolovom. A onda se rodio Kristifor. A pošto Lili nije znala šta bi s njim (smetao joj je na njenim mnogobrojnim putovanjima), ostavila ga je kod Eme. Ema je, s druge strane bila primer vrline i lepog ponašanja. Baka je bila ponosna na nju, te joj je stoga na samrti ostavila izlizanu svesku popunjenu izbledelim rukopisom, koja je sadržala najveće tajne kulinarskog umeća. R...

  Moja avantura sa mozaikom posle dve godine (a možda i više) i dalje traje. Sve je, nekako išlo u nastavcima, radila sam, pa nisam, pa sam imala problema sa kičmom, pa mi je bilo bolje. I tako u nedogled. Sada radim u kontinuitetu i imam utisak da sam se uhvatila u koštac sa nekim gigantskim čudovištem. Trudim se da uopšte ne razmišljam o izlivanju i montaži, jer me od toga hvata jeza :) Upravo sam razvalila profi mozaičarska klešta, pa sad moram da nabavljam nova, jer bez njih bi mi život bio pakao :) Zapravo, najveći problem u celoj priči mi je s koje strane i kako da priđem da radim. Shvatila sam da moram da se penjem po podlozi i da radim sa raznih strana i to u nekim nenormalnim, iskrivljenim položajima, tako da sam često posle rada potpuno ukočena, pa se zapitam, ponekad, šta će biti do kraja, tj. u kakvom ću stanju biti kad i ako budem završila. Brat kad me vidi, zaceni se od smeha, jar sam ja, verovatno, u nekom joga položaju, u nekakvoj polušpagi, jedna noga tamo, druga n...