Пређи на главни садржај

Kris i njegova tuga


     Ljudski odnosi su često komplikovani. Naročito sa onima koji su nam najbliskiji i koje najviše volimo. Ako je neko, slučajno, pomislio da je u Dolini Mesečine uvek leto, da cveta cveće i da se organizuju beskonačne čajanke sa brdom kolača, grdno se prevario. Nije da svega toga nema u Dolini i to u velikim količinama. Ali, bojim se da ima i nečeg što nije baš toliko zabavno, a Kristifor je neko ko to najbolje zna. Možda je nekima poznato da je on ostao bez tate dok bio još sasvim mali miš. Njegov tata je poginuo u dvoboju, a Kristiforovo sećanje na njega je toliko izbledelo da jedva može da se seti da je ikad imao tatu. Seća se samo njegovih šiljastih brkova i nakrivljenog cilindra, koje je viđao ponekad u prolazu, ali se ne seća ikakve bliskosti sa njim. Njegova mama Lili je, s druge strane, bila vrlo nežna, ali često i odsutna. Uvek na nekim balovima i na prijemima, uvek u velkom društvu koje je oduzimalo većinu njene pažnje. Volela je ona svoj jedinca i mazila ga i čitala mu, kad je bila tu. Ali, često nije bila tu. Kristifor je sve više vremena provodio sa svojoj tetkom, nama poznatom, divnom gospođom Emom. A onda se jednog dana mama nije pojavila da ga uzme. Saznao je kasnije da se preudala za vikonta de Surija i otišla na neka daleka putovanja, a on je rastao uz svoju tetku besan na ceo svet...
***


    Nedavno sam pročitala jednu izuzetno zabavnu i uzbudljivu, a pomalo i zastrašujuću knjigu. Knjiga se zove Besmrtno srce (Cogheart), a pisac je Piter Banzl. Radnja je smeštena u viktorijansku Englesku, na kraj XIX veka. Trebalo bi odmah da napomenem da je radnja smeštena u prošlost, ali ima futurističke elemente. Pošto je to doba naglog razvoja nauke, pojavljuju se roboti koji rade kao posluga u bogataškim kućama ili kao kondukteri u cepelinima i dirižablima, kao i hibridi, koji predstavljaju mešavinu čoveka i mašine. Glavna junakinja priče je trinaestogodišnja devojčica Lili, koju je otac upisao u uglednu školu za mlade dame smeštenu negde u nekom zabačenom selu, a u kojoj je njoj život nepodnošljiv. Ona kradom, na časovima lepog damskog hoda, čita petparačke horor romane. Njen život će se drastično promeniti kada jednog dana bude saznala da su vazdušni pirati napali Vilinog konjica, brod njenog tate, inače slavnog konstruktora mehanoida, a nakon što se brod sruši, on se vodi kao nestao. Pre nestanka, njen tata šalje mehaničkog lisca Malkina da je upozori na opasnost. Međutim Malkina progone hibridi, koji pokušavaju da ga spreče da dođe do Lili, ranjavaju ga, a zatim ga pronalazi dečak Robert, čiji je tata časovničar i koji će uspeti da ga popravi. Lili, Robert i Malkin zatim kreću u avanturu spasavnja Lilinog tate, dok su im hibridi non stop za petama. Znam da zvuči mnogo čudno, ali je priča vrlo zabavna. I pored toga što dosta prostora u priči zauzimaju mašine, ima mnogo ljudskosti i dobrote u njoj... I sasvim slučajno se desilo da imam adekvatan obeleživač za ovu knjigu, u vidu metalne lisice :) Od sad ću je zvati Malkin.

Коментари

Популарни постови са овог блога

Životinjice od testa

Ne znam kako je u drugim kućama, ali u našoj pred praznike svako ima određena zaduženja, koja se ponavljaju iz godine u godinu. Jedna od obaveza koju imamo Kisa, Joja i ja jeste da za Vaskrs pravimo miliprote. Običaj je da se od testa prave razne domaće životinje i ono što je najzabavnije je što nam ovi naši matori dopuštaju da radimo i pravimo šta god hoćemo. Mi tako počnemo da pravimo, pa se onda posvađamo, pa onda jedna drugoj pomažemo, pa se smejemo, da bismo na kraju dobile čitav zoološki vrt. Ponekad je, čak, teško utvrditi koju smo vrstu životinje napravile, bude tu i slučajnih zmajeva i raznih krilatih i repatih životinja, ali u toj raznolikosti i jeste lepota. Ovo što liči na zmaja je u stvari poni, a ovo na guzi mu je tetovaža u obliku cveta :) Nemojte da se iznenadite što skoro svaka životinja (pa čak i ptica) ima crnu tačku na stomaku - to joj je pupak. To je bila izričita Jojina želja.  *** Na kraju ovog kratkog posta mi ostaje da

Mi smo Robin, Hud i Džon, veseli drugari...

Ovu glupavu pesmicu iz crtaća pevamo već godinama u raznim prilikama, bilo da smo na plivanju ili sankanju. E, sad, pošto nas je tri, morale smo Robina Huda da podelimo na dva dela i sećam se da je Joja, dok je bila manja, stalno ponavljala kako hoće ona da bude Hud.  Robin, Hud i Džon spremni za sankanje A, onda se, iznenada naša mala družina proširila. Deda Mraz nam je 1. januara doneo novu drugaricu za čajanke i sankanje. Ja sam postala srećna tetka treći put, a Kisa i Joja su dobile sestru od strica. Jedva čekamo da malo poraste, pa da počnemo da je vučemo sa sobom. Inače, dobila je ime po prababi Ljubici. Palčica - bubamara                                                                            ******       Divni su bili ovi snežni dani. Skoro da sam zaboravila zašto sam ih nekad toliko volela. A, onda su me ove dve moje veštičice odvukle na sankanje. I ja sam se odmah setila zašto volim zimu... Sankale smo se do iznemoglosti; dok nismo bile sasvim mokr

Novi crteži (New drawings)

Riđi mišar(Long-legged buzzard) Crna lunja (Black kite) Crni orao (Black eagle) Mišar (Buzzard) Petao (Rooster) Naše dvorište (Our yard)