Kris i njegova tuga

     Ljudski odnosi su često komplikovani. Naročito sa onima koji su nam najbliskiji i koje najviše volimo. Ako je neko, slučajno, pomislio da je u Dolini Mesečine uvek leto, da cveta cveće i da se organizuju beskonačne čajanke sa brdom kolača, grdno se prevario. Nije da svega toga nema u Dolini i to u velikim količinama. Ali, bojim se da ima i nečeg što nije baš toliko zabavno, a Kristifor je neko ko to najbolje zna. Možda je nekima poznato da je on ostao bez tate dok bio još sasvim mali miš. Njegov tata je poginuo u dvoboju, a Kristiforovo sećanje na njega je toliko izbledelo da jedva može da se seti da je ikad imao tatu. Seća se samo njegovih šiljastih brkova i nakrivljenog cilindra, koje je viđao ponekad u prolazu, ali se ne seća ikakve bliskosti sa njim. Njegova mama Lili je, s druge strane, bila vrlo nežna, ali često i odsutna. Uvek na nekim balovima i na prijemima, uvek u velkom društvu koje je oduzimalo većinu njene pažnje. Volela je ona svoj jedinca i mazila ga i čitala mu, kad je bila tu. Ali, često nije bila tu. Kristifor je sve više vremena provodio sa svojoj tetkom, nama poznatom, divnom gospođom Emom. A onda se jednog dana mama nije pojavila da ga uzme. Saznao je kasnije da se preudala za vikonta de Surija i otišla na neka daleka putovanja, a on je rastao uz svoju tetku besan na ceo svet...

***

    Nedavno sam pročitala jednu izuzetno zabavnu i uzbudljivu, a pomalo i zastrašujuću knjigu. Knjiga se zove Besmrtno srce (Cogheart), a pisac je Piter Banzl. Radnja je smeštena u viktorijansku Englesku, na kraj XIX veka. Trebalo bi odmah da napomenem da je radnja smeštena u prošlost, ali ima futurističke elemente. Pošto je to doba naglog razvoja nauke, pojavljuju se roboti koji rade kao posluga u bogataškim kućama ili kao kondukteri u cepelinima i dirižablima, kao i hibridi, koji predstavljaju mešavinu čoveka i mašine. Glavna junakinja priče je trinaestogodišnja devojčica Lili, koju je otac upisao u uglednu školu za mlade dame smeštenu negde u nekom zabačenom selu, a u kojoj je njoj život nepodnošljiv. Ona kradom, na časovima lepog damskog hoda, čita petparačke horor romane. Njen život će se drastično promeniti kada jednog dana bude saznala da su vazdušni pirati napali Vilinog konjica, brod njenog tate, inače slavnog konstruktora mehanoida, a nakon što se brod sruši, on se vodi kao nestao. Pre nestanka, njen tata šalje mehaničkog lisca Malkina da je upozori na opasnost. Međutim Malkina progone hibridi, koji pokušavaju da ga spreče da dođe do Lili, ranjavaju ga, a zatim ga pronalazi dečak Robert, čiji je tata časovničar i koji će uspeti da ga popravi. Lili, Robert i Malkin zatim kreću u avanturu spasavnja Lilinog tate, dok su im hibridi non stop za petama. Znam da zvuči mnogo čudno, ali je priča vrlo zabavna. I pored toga što dosta prostora u priči zauzimaju mašine, ima mnogo ljudskosti i dobrote u njoj... I sasvim slučajno se desilo da imam adekvatan obeleživač za ovu knjigu, u vidu metalne lisice :) Od sad ću je zvati Malkin.