Пређи на главни садржај

Mozaik i Pisma iz svetionika


Bogorodica - detalj mozaika u izradi

Konačno sam posle dugotrajnih priprema i potrage za kamenom koja je trajala čitavu večnost započela svoj mozaik-prokjekat zvani "200x110cm, jer nisam normalna". Najveći mozaik koji sam uradila do sada bio je 50x70 cm, tako da mi je ovo, stvarno, izazov. Jedan deo kamena sam pronašla u Grotu uz bratovljevu pomoć i to, uglavnom, peščare raznih nijansi, od svetlo žute do ciglasto crvene. A za ostatak sam obišla Ljig, Bele Vode, Brajkovac, Krvavicu itd. uzduž i popreko i sve to zahvaljujući drugaru Daliboru, bez koga bi ova misija bila apsolutno nemoguća. Sretala sam divne ljude koji su poklanjali kamen i trudili se da pronađu što bolje i lepše komade, ali isto tako i baksuze koji najpre hoće, a zatim neće da prodaju kamen, jer im se tako može. Srećom, bilo je mnogo više onih koji su bili prijateljski raspoloženi. O lomljenju neću ni da pričam, osim da su mi ruke pootpadale i da sam crni granit zalivala suzama pokušavajući da ga slomim, dok me ljuspice kamena prskaju po rukama i licu i bodu kao igle. Sve sam to, naravno, zaboravila onog momenta kad sam počela da radim na mozaiku. Nemam pojma na šta će sve ovo da izađe, ali će potrajati dok to ne saznam, pošto sam sporija od puža. Svaki kamenčić okrenem po deset puta dok mu ne nađem mesto. Nadam se da će se stvari malo ubrzati kad pređem na veće površine...

   


***

Ema Kerol - Pisma iz svetionika

Radnja ove knjige je smeštena u London za vreme Drugog svetskog rata. Glavna junakinja priče je devočica Oliv, čija starija sestra misteriozno nestaje posle jednog vazdušnog napada. Nakon toga majka nju i mlađeg brata šalje u Devon sa ostalom decom koja se evakuišu iz Londona. Iako je mnogo očekivala od odlaska na obalu, Oliv će se prilično razočarati hladnim prijemom u selu, a pritom će dobiti i neprijatelja u obličju jevrejske devojčice Ester, koja je, takođe, izbegla iz Londona. Čini se da stvari ne mogu biti gore. Međutim, uskoro će ona i njen brat Klif biti prebačeni kod čuvara svetionika, gospodina Efraima sa kojim uspevaju da se sprijatelje. U međuvremenu, Oliv pronalazi u postavi sestrinog kaputa čudnovatu, šifrovanu poruku i počinje da sumnja da je njena sestra, u stvari, špijun. Čak i odnos sa Ester počinje polako da se menja, kad sazna zašto je Ester tako ljutita i agresivna. Njena majka i brat su stradali za vreme Kristalne noći, otac je uhapšen, a ona je nekako uspela da pobegne. Oliv i dalje razmišlja o šifrovanoj poruci i pokušava da je protumači, ali jedino što je uspela da otkrije je datum, koji se sve više približava. Hoće li Oliv uspeti da dešifruje poruku na vreme i hoće li pronaći svoju nestalu sestru, ostaje da se vidi na kraju romana :) Simpatična i dirljiva priča začinjena misterijom. Dopadljiva je, mada moram da priznam da mi se priča o čudnovatoj zvezdi (Strange star), koju pomenuh u nekom od ranijih postova, mnogo više dopala. Ali, pretpostavljam da je sve stvar ukusa. Ostala mi je još jedna knjiga za čitanje od iste autorke. Videćemo kakva će ona biti. Trenutno se zabavljam čitanjem indijskog detektivskog romana, koji je, zapravo, mnogo bolji no što sam očekivala :)

Коментари

  1. Draga Kajo, bas se radujem sto si zapocela rad na mozaiku!Zelim ti puno nadahnuca i inspiracije!
    Citanje nas nosi u druge svjetove i vremena i uvijek je zanimljivo.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. I ja se radujem, bilo je krajnje vreme! Meni je, ponekad, teško da se pokrenem i započnem nešto, ali kad počnem da radim to me toliko obuzme da, i u momentima kad ne radim, ja nastavljam da mislim o tome. Jer, čim se počne sa radom, nailazi se na probleme koji treba da se rešavaju. I tako, legnem u krevet, čitam indijski krimi roman i naporedo smišljam kako da napravim izvore od kamena :D

      Избриши

Постави коментар

Hvala vam što ostavljate komentar :)

Популарни постови са овог блога

Mi smo Robin, Hud i Džon, veseli drugari...

Ovu glupavu pesmicu iz crtaća pevamo već godinama u raznim prilikama, bilo da smo na plivanju ili sankanju. E, sad, pošto nas je tri, morale smo Robina Huda da podelimo na dva dela i sećam se da je Joja, dok je bila manja, stalno ponavljala kako hoće ona da bude Hud.  Robin, Hud i Džon spremni za sankanje A, onda se, iznenada naša mala družina proširila. Deda Mraz nam je 1. januara doneo novu drugaricu za čajanke i sankanje. Ja sam postala srećna tetka treći put, a Kisa i Joja su dobile sestru od strica. Jedva čekamo da malo poraste, pa da počnemo da je vučemo sa sobom. Inače, dobila je ime po prababi Ljubici. Palčica - bubamara                                                                            ******       Divni su bili ovi snežni dani. Skoro da sa...

Životinjice od testa

Ne znam kako je u drugim kućama, ali u našoj pred praznike svako ima određena zaduženja, koja se ponavljaju iz godine u godinu. Jedna od obaveza koju imamo Kisa, Joja i ja jeste da za Vaskrs pravimo miliprote. Običaj je da se od testa prave razne domaće životinje i ono što je najzabavnije je što nam ovi naši matori dopuštaju da radimo i pravimo šta god hoćemo. Mi tako počnemo da pravimo, pa se onda posvađamo, pa onda jedna drugoj pomažemo, pa se smejemo, da bismo na kraju dobile čitav zoološki vrt. Ponekad je, čak, teško utvrditi koju smo vrstu životinje napravile, bude tu i slučajnih zmajeva i raznih krilatih i repatih životinja, ali u toj raznolikosti i jeste lepota. Ovo što liči na zmaja je u stvari poni, a ovo na guzi mu je tetovaža u obliku cveta :) Nemojte da se iznenadite što skoro svaka životinja (pa čak i ptica) ima crnu tačku na stomaku - to joj je pupak. To je bila izričita Jojina želja.  *** Na kraju ovog kratkog posta mi ostaj...

Stari gospodin Krt

Gospodin Lasac i Stari gospodin Krt Odmah da napomenem da znam da je izraz  krt,  koji se, u ovom slučaju odnosi na krticu, nepravilan. Moja pokojna tetka ga je koristila, pa pretpostavljam da je to razlog što mi je toliko prirastao za srce. Uostalom, kako se zove mužjak krtice? Zar nije logično da bude krt . Jeste. Prema tome u mojoj priči postoji krtica koja se zove Stari gospodin Krt i koja je vlasnik Antikvarnice kod Starog gospodina Krta.    Niko ne zna koliko mu je tačno godina. Zna se, samo, da je nadživeo mnoge generacije i da se i dalje lagano kreće među rafovima prašnjavih, starih knjiga, drevnih kao i on sam. Sav živalj Mesečeve doline, svih generacija, ga poznaje, od najmlađih do nastarijih. A on je uvek isti, u smeđem, kariranom, iskrzanom kaputu, ušuškan u modri šal i sa neizbežnom beretkom. Svako ko je ikad imao ikakvu nedoumicu, ili potrebu da nešto sazna, od školskih zadataka do velikih životnih mudrosti, odgovor je mogao da traži od sa...