Emina devojačka soba

Sofija u Eminoj devojačkoj sobi

Sofija u Eminoj devojačkoj sobi, detalj

Kuća gospođe Emilije bila je vrlo prijatna, prava ženska, sa mnoštvom ružičastih detalja, vaza sa cvećem, uramljenih fotografija, koje su prikazivale mladu gospođicu Emu i njenu rođenu sestru Lili. Na jednoj stoje usred ružičnjaka u istovetnim belim toaletama i sa čipkastim suncobranima, na drugoj su pored neke rečice držeći se za ruke, na trećoj su na pikniku...Dok se penju uz stepenice, Sofija sanjivo pokušava da razazna svaku scenu i da zamisli kakva je gospođa Emilija bila kao devojčica. Skoro je sasvim sigurna da ona sebi nikad nije dozvolila da sladoledom ufleka novu bluzu ili da se zalije sokom ili da, ne daj Bože, jede prstima, a onda ih obriše o suknju. Setivši se svoje zamašćene haljine, koju je trebalo da obuče za drugaričin rođendan i zbog koje je izvukla žestoku grdnju, Sofija se s nelagodom promeškoljila i usput zapela o nožicu komode, opasno zaljuljavši ljubičastu vazu punu žutih perunika. Dok je pridržavala vazu, učinilo joj se da je kroz jedna odškrinuta vrata ugledala ružičastu njuškicu iz koje su štrčali tanušni brkovi i dva sjajna, okrugla, radoznala oka. Ali, u tren svega toga nestade i vrata se s treskom zalupiše. Gospođa Emilija je u jednoj drugoj sobi razmeštala posteljinu i Sofija lagano uđe razgledajući oko sebe. Soba je bila divna i nekada su je delile Ema i Lili, dok su još pohađale Institut za mlade pametne mišice i stoga ju je Ema nazivala devojačkom sobom. Zidovi su bili vrlo visoki i oblepljeni zelenim tapetama koje su podsećale na botanički priručnik. Prozori su bili ogromni i kroz njih je sijala mesečina, koja je sobu činila tako svetlom kao da je dan. Dva metalna kreveta sa ukrasnim zavijucima stajala su jedan kraj drugog, a nad njima se pružala polica pokrivena knjigama. Gospođa Emilija je upravo izvlačila iz ormara belu spavaćicu obrubljenu ručno heklanom čipkom. Pomogla je Sofiji da se presvuče, ušuškala je u krevet, skinula jednu knjigu sa police i dala joj je. Bila je u crvenom povezu, a na korici je bila ilustracija miša sa razbjenim krčagom i prolivenim mlekom. Sofija se pospano nasmešila, setivši se da joj je takvu priču mama već čitala. Samo nije bilo miševa. I dok su joj se oči napola sklapale, osetila je na čelu plišani poljubac i golicanje brkova. To joj je gospođa Ema poželela laku noć, a onda izašla i za sobom tiho zatvorila vrata.