Uspavanka za oblake

Grot Iskreno, nemam pojma kako mozaičari nabavljaju materijal za rad. Doduše, ja i nisam mozaičar. Samo povremeno volim da se bavim mozaikom. Kad mi treba alat odem do "Dume" u Novom Selu i kupim čekić za otkivanje kose (u mom slučaju lomljenje kamena) i kovačka klešta (za dodatno oblikovanje), a za kamen skoknem do Grota. Prođem mimo par lisica, preskočim par daždevnjaka, zaobiđem par šarki, probijem se kroz paprat i eto kamena. Dobro, nije baš tako, ali super zvuči.  Jednog dana odlučismo brat i ja da krenemo u lov na crvenkasti peščar. Ima ga u Grotu na nekim mestima, samo ta mesta nije baš lako naći. I ima ga u raznim obojenjima od bele do ciglasto crvene. Inače, taj kamen je nekada korišćen za izgradnju osnove (temelja) za čatmaru (seosku kuću napravljenu od blata i slame) u Ruđincima. Čak mi je neko pričao i da je korišćen za izgradnju nekadašnjeg hotela Sotirović u Vrnjačkoj Banji, ali ne znam da li je ta priča istinita.  Grot je čudesno mesto, bajkovito...

Gospodin Lasac gaji bundeve i tikvice Nemam pojma kako je sve počelo. Naravno, sa svim bitnim stvarima u životu je tako: nemamo pojma kako su počele. Čini mi se da sam pre nekih desetak godina došla iz knjižare kupivši neku svesku i 'ladno izjavila kako počinjem da pišem knjigu. Svima je to bilo potpuno suludo i samo su zakolutali očima na moju novu ludost. Mislim da ni samu sebe nisam ozbiljno shvatila. Kao što nikad i ne radim (iako ljudima deluje da je sasvim suprotno). Čini mi se da je to posejalo seme, ta moja šala da ću sad kad imam lepu svesku da počnem da pišem. Prvo mi je to bilo smešno, a onda je počelo da mi se sviđa, a onda sam sve češće počela da razmišljam o tome. Sve se to nekako, prirodno, nadovezalo na moje crteže i akvarele i počelo polako da se uobličava u sve konkretniju zamisao.  Gospodin Lasac u svojoj biblioteci Ne znam zašto je baš lasac glavni junak moje priče. Nekako su mi lasice bile uvek zanimljive, a i provlačile su se već kroz moje kol...