Пређи на главни садржај

Liki i Pufna

Kako sam se jutros obradovala kad sam krenula pešice na posao i videla da promiče sneg! Još juče mi je mirisao vazduh tako kao da će padati. To me je odmah podetilo na praznike i kako smo se kao deca svemu radovali. U bioskopu su se održavale priredbe, dodela paketića, a zatim projektovani dugometražni crtaći sa Duškom Dugouškom, koje, inače, nismo imali prilike da vidimo na TV-u. 
Valjda me je to potaklo da ceo dan pevušim neke dečije novogošnje pesmice o Deda Mrazu, irvasima i snegu. I dok sam tako kuckala po tastaturi i pevušila, učinilo mi se da čujem neko šuškanje ispred vrata. Otvorim vrata i imam šta i da vidim.


Nekakvo žuto, ušato čudo. U prvom trenutku mi se učinilo da je lisica :) Treba, naravno, uzeti u obzir i da sam prilično kratkovida. Gleda me i drhturi kao miš. I ja malo popričam s njim, dam mu ražanu pogačicu koja mi je ostala od doručka i nazovem ga Liki (to je skraćeno od Lijan). I to je bilo dovoljno da se prikači za mene kao čičak. Na pauzi sam sišla do grada da natočim mineralnu vodu (kao svaka prava penzionerka :))) i Liki me je, naravno, pratio u stopu, čekao me ispred bivete i vratio se nazad sa mnom do zamka, usput đipajući i kopajući po snegu i, sad već samouvereno, legao ispred mojih vrata. 

 
Gleda me tako pametno i samo što ne progovori: "Povedi me sa sobom, biću dobar". Da nemamo kerušu kući, sigurno bih ga uzela... A onda bi nas oboje izbacili na sneg :) 

Pre dva dana sam takođe bila u iskušenju da usvojim jednu životinju, ali je ovaj put u pitanju bio mačak. Divan dugodlaki albino tigrasti mačak. Samo je iskočio iz neke žive ograde i počeo da se valja ispred mene, tako da sam se našla u čudu. Njega sam nazvala Pufna.

 



***

Inače, sneg je obeleo dvorište i dok ovo pišem još više napadao. Hoće li biti sankanja uskoro, pitam se ?

Коментари

  1. Vidi se da se razumijete ti i te životinjice! Uživaj u snijegu!

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Vazda smo, kao deca, vukli sa nama neke životinjice. A nije se mnogo promenilo ni danas, Moj tata je, što se toga tiče, najgori. Šta god da nađe, bilo da je kornjača, jež ili ptica, on donese kući.
      A sneg se, na žalost, otopio :( Biće ga, valjda, još uskoro.

      Избриши
  2. Kako je to lepo! Meni svake nedelje izbije neko takvo "čudo" iz cveća, a od nekih čuda ne mogu da se načudim. čim se okrenem, oni u špajzu!
    Kad komšije nisu kod kuće, zna se gde su im životinje, a vrhunac je bio kad se ispred moje kapije našao komšijin magarac koga stvarno nisam očekivala.
    A što se radovanja tiče, ja se i sad radujem praznicima i Deda Mrazu i svemu što simboliše bilo šta što je lepo.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. E, slatko me nasmeja! Tebi je stvarno zabavno sa tvojim komšilukom. I kod nas je kao u zoološkom vrtu, samo nam fale magarci :)
      Pre neko veče sam u svom nedovršenom ateljeu, u kome inače zimi kačim veš, zatekla jedno plišano malo čudo to jest miša. Htedoh da vrisnem, al se setih da ću ga, jadnika, isprepadati, a pri tom se uopšte ne plašim miševa. Tako da je svako nastavio svoj posao, ja da kačim veš, a on da struže moje slike.

      Избриши

Постави коментар

Hvala vam što ostavljate komentar :)

Популарни постови са овог блога

Mi smo Robin, Hud i Džon, veseli drugari...

Ovu glupavu pesmicu iz crtaća pevamo već godinama u raznim prilikama, bilo da smo na plivanju ili sankanju. E, sad, pošto nas je tri, morale smo Robina Huda da podelimo na dva dela i sećam se da je Joja, dok je bila manja, stalno ponavljala kako hoće ona da bude Hud.  Robin, Hud i Džon spremni za sankanje A, onda se, iznenada naša mala družina proširila. Deda Mraz nam je 1. januara doneo novu drugaricu za čajanke i sankanje. Ja sam postala srećna tetka treći put, a Kisa i Joja su dobile sestru od strica. Jedva čekamo da malo poraste, pa da počnemo da je vučemo sa sobom. Inače, dobila je ime po prababi Ljubici. Palčica - bubamara                                                                            ******       Divni su bili ovi snežni dani. Skoro da sa...

Životinjice od testa

Ne znam kako je u drugim kućama, ali u našoj pred praznike svako ima određena zaduženja, koja se ponavljaju iz godine u godinu. Jedna od obaveza koju imamo Kisa, Joja i ja jeste da za Vaskrs pravimo miliprote. Običaj je da se od testa prave razne domaće životinje i ono što je najzabavnije je što nam ovi naši matori dopuštaju da radimo i pravimo šta god hoćemo. Mi tako počnemo da pravimo, pa se onda posvađamo, pa onda jedna drugoj pomažemo, pa se smejemo, da bismo na kraju dobile čitav zoološki vrt. Ponekad je, čak, teško utvrditi koju smo vrstu životinje napravile, bude tu i slučajnih zmajeva i raznih krilatih i repatih životinja, ali u toj raznolikosti i jeste lepota. Ovo što liči na zmaja je u stvari poni, a ovo na guzi mu je tetovaža u obliku cveta :) Nemojte da se iznenadite što skoro svaka životinja (pa čak i ptica) ima crnu tačku na stomaku - to joj je pupak. To je bila izričita Jojina želja.  *** Na kraju ovog kratkog posta mi ostaj...

Stari gospodin Krt

Gospodin Lasac i Stari gospodin Krt Odmah da napomenem da znam da je izraz  krt,  koji se, u ovom slučaju odnosi na krticu, nepravilan. Moja pokojna tetka ga je koristila, pa pretpostavljam da je to razlog što mi je toliko prirastao za srce. Uostalom, kako se zove mužjak krtice? Zar nije logično da bude krt . Jeste. Prema tome u mojoj priči postoji krtica koja se zove Stari gospodin Krt i koja je vlasnik Antikvarnice kod Starog gospodina Krta.    Niko ne zna koliko mu je tačno godina. Zna se, samo, da je nadživeo mnoge generacije i da se i dalje lagano kreće među rafovima prašnjavih, starih knjiga, drevnih kao i on sam. Sav živalj Mesečeve doline, svih generacija, ga poznaje, od najmlađih do nastarijih. A on je uvek isti, u smeđem, kariranom, iskrzanom kaputu, ušuškan u modri šal i sa neizbežnom beretkom. Svako ko je ikad imao ikakvu nedoumicu, ili potrebu da nešto sazna, od školskih zadataka do velikih životnih mudrosti, odgovor je mogao da traži od sa...