Rajner Marija Rilke: Jesen
Opada lišće, kao da iz daljina
pada uz opor i odrečan let,
kao da sred nebeskih tmina
vene daleke bašte splet.
I teška Zemlja noću
pada iz roja zvezda u samoću.
Svi mi padamo.
Pada ruka, u svakom od nas - pad
živi neizbežno.
Pa, ipak, neko beskonačno nežno
padanju ovom daje smer i sklad.
Čini mi se da mi odavno neka jesen nije bila lepa kao ova. Ima nečeg blistavog u njoj, nekakvog čudesnog kolorita koji mi mnogo prija. I sve mi se čini da je vidim prvi put i da nikad pre nije bila ovakva. Pa, i ovaj Rilke mi se uklopio u ceo doživljaj. Danima posmatram ptice i fotografišem ih. To jest samo pokušavam da ih fotografišem. Ne daju se "uhvatiti" tako lako. Po čitav sat stojim tako i osluškujem. Čuje se kako opada lišće, a ja sve mislim neka ptica negde šuška. Na vid baš i ne mogu da se oslonim...
Nedavno je održana izložba "Vrnjački likovni krug".
Divne si radove pripremila za izložbu, ne znam koji mi se više dopada!
ОдговориИзбришиJesen je lijepa, kao što ima ljepote i u ostalim godišnjim dobima, ustvari, priroda je to čudo koje mijenja svoje boje, mirise, zvuke i čini nam život ljepšim.
Hvala ti, draga Fikreta!
ИзбришиU pravu si, sve je lepo, svako godišnje doba, svaki dan, svaki trenutak, samo što nismo uvek u stanju da to vidimo. Zaslepe nas raznorazne brige. Premda, vrlo često imam te trenutke kad ništa ne primećujem, trenutno su mi oči širom otvorene za sve te lepote. Kratkovde, ali vide jasno :)
Zahvaljujem za ovo uživanje :)
ОдговориИзбришиDraga Snežana, drago mi je da ti se dopalo. Ovi protekli topli i vedri dani su bili prava radost za oči i dušu! Ove fotografije su dočarale samo delić toga.
Избриши