Jesen

Rajner Marija Rilke: Jesen

Opada lišće, kao da iz daljina

pada uz opor i odrečan let,

kao da sred nebeskih tmina

vene daleke bašte splet.

I teška Zemlja noću

pada iz roja zvezda u samoću.

Svi mi padamo.

Pada ruka, u svakom od nas - pad

živi neizbežno.

Pa, ipak, neko beskonačno nežno

padanju ovom daje smer i sklad.

Čini mi se da mi odavno neka jesen nije bila lepa kao ova. Ima nečeg blistavog u njoj, nekakvog čudesnog kolorita koji mi mnogo prija. I sve mi se čini da je vidim prvi put i da nikad pre nije bila ovakva. Pa, i ovaj Rilke mi se uklopio u ceo doživljaj. Danima posmatram ptice i fotografišem ih. To jest samo pokušavam da ih fotografišem. Ne daju se "uhvatiti" tako lako. Po čitav sat stojim tako i osluškujem. Čuje se kako opada lišće, a ja sve mislim neka ptica negde šuška. Na vid baš i ne mogu da se oslonim...

Nedavno je održana izložba "Vrnjački likovni krug".