Пређи на главни садржај

Čajanka sa medom

Pouring tea

Ovaj rad je nastao zbog jednog konkursa posvećenog medvedima. Inače, ne volim konkurse samo zbog jedne stvari - vremenskog ograničenja. I sama se čudim kako uspevam da radove uvek šaljem poslednjeg dana, poslednjeg trenutka. Gledam na štopericu i pitam se hoće li brza pošta biti dovoljno brza. Biće da imam neki problem sa organizacijom...U svakom slučaju, meda je tu, zamotan u šal, pijući čaj u kuhinji sa nekakvim vilenjakom. Ako ikad budem doživela da imam svoju sopstvenu kuhinju izgledaće otprilike ovako i imaće tirkizne drvene police. U nekadašnjim srpskim seoskim kućama bilo je uobičajeno da kuhinjski nameštaj bude bojadisan u plavo ili zeleno. Bar je tako u ovim našim krajevima. I moja nana je imala kuhinjski ormar nekakve čudne plavo-sive boje, koji je zvala "dolap" i u kome su se nalazile svakojake kuhinjske potrepštine. Moj će dolap po svoj prilici biti napunjen čajnicima i šoljicama, pošto je to jedino što imam u svom posedu. A i trebaće mi dosta polica za knjige...

***

Često se u dvorištu Zamka pojavljuju nekakve kuce i mace. Ranije mi je dolazila Bagira, crna mačka, koja je, u stvari, bila komšijska (i ko zna kako se zvala) i koja je bez pardona i nasilnički upadala pravo u moju kancelariju i pravo u moje krilo. Bila je to čista ljubav, bez računa, pošto je dolazila isključivo na partiju maženja. A onda joj se nešto desilo i više je nisam videla... Pre par dana se pojavio kerić - Kole. Ja sam mu kuma. Ne pripada nikome, ali slutim da ga hrani komšinica Mica. Kole je jedna presmešna vreća buva i ponaša se kao da ga je neko uključio u struju: trči, skače, kotrlja se, valja po travi...i mnogo je umiljat. Predložila sam kolegama da mu napravimo kućicu i da ga vežemo negde na bočnoj strani zgrade, gde neće nikom da smeta, ali su mi rekli da nisam normalna...



Srcatka <3

Коментари

  1. Divan rad...a divan je i Kole! :) Istraj u tome da ostane kod vas! :D

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Hvala, Gordana! Paziću na Koleta, ništa ne brini. On je toliko umiljat, da ne znam ko bi imao srca da ga otera :)

      Избриши
  2. obožavam tvoje radove, uvijek nešto novo i kreativno od tebe, veoma si maštovita i nadarena..
    I baš slatki psić, šteta bi bila baš da ga se otera, ma tako slatko i nježno -neče oni njega dirat- to su samo riječi ..
    Puno te pozdravljam i želim ti da uspijevaš na vrijeme da završavaš svoje radove ...

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Mnogo ti hvala, Klaudija, na divnim rečima! Raduje me da ti se dopadaju ove moje igrarije :)
      A što se kuce tiče, neću dvozvoliti nikome da ga dira. On ne pravi nikakvu štetu. Zgrada u kojoj radim ima baš veliko, travnato dvorište, tako da Kole može da šeta ne ugrožavajući ikoga.

      Избриши
  3. Prekrasna nova kreacija! Taj obli, trbušasti,mekani medo, pokraj vitkog i profinjenog vilenjaka. Kuhinja je vrlo simpatična, meni se dopadaju one rustične,koje imaju zidane elemente.
    Kole je tako sladak, pazite ga.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Hvala ti, Fikreta! Iako cela scena deluje vrlo jednostavno, prilično sam se namučila dok sam je osmislila. Prvo sam bila napravila devojcicu koja medi čita knjigu, dok on u šapi drži svećnjak, međutim nisam bila zadovoljna kako je ispalo, pa sam priču potpuno preokrenula i sve radila iznova. Joj, koliko se samo puta dese takve stvari...ali to je neizbežno.
      A Kole je dobro, nemaj brige :)

      Избриши
  4. Tvoji radovi me uvek oduševe, iznova, iznova i iznova...

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Hvala ti, draga Nataša! Još samo kad bih uspevala da održim kontinuitet u radu...Imam momente kad sam potpuno odsutna...

      Избриши
  5. Divan ti je rad,a neka si ga i poslala zadnji tren, bar će im doći kao šlag na kraju (medo se nešto prehladio kad se zaogrnuo šalom)...bome smo ovaj vikend i mi svi u kući bili gripozni, nešto nas je uhvatilo...a psić je pravi cirkus (vreća buha kako ti kažeš :)

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Hvala ti Kaća! Ali izgleda da se komisiji nije dopao, jer nije prošao selekciju...
      Joj, ja sam stalno bolesna, ne znam šta je sa mojim imunitetom. Pa, pošto nas ima puno u kući, viruse samo vrtimo u krug. A tu su i glavobolje, moraću kod očnog lekara, sigurno je opet dioptrija...Baš nešto nemam snage...

      Избриши

Постави коментар

Hvala vam što ostavljate komentar :)

Популарни постови са овог блога

Mi smo Robin, Hud i Džon, veseli drugari...

Ovu glupavu pesmicu iz crtaća pevamo već godinama u raznim prilikama, bilo da smo na plivanju ili sankanju. E, sad, pošto nas je tri, morale smo Robina Huda da podelimo na dva dela i sećam se da je Joja, dok je bila manja, stalno ponavljala kako hoće ona da bude Hud.  Robin, Hud i Džon spremni za sankanje A, onda se, iznenada naša mala družina proširila. Deda Mraz nam je 1. januara doneo novu drugaricu za čajanke i sankanje. Ja sam postala srećna tetka treći put, a Kisa i Joja su dobile sestru od strica. Jedva čekamo da malo poraste, pa da počnemo da je vučemo sa sobom. Inače, dobila je ime po prababi Ljubici. Palčica - bubamara                                                                            ******       Divni su bili ovi snežni dani. Skoro da sa...

Životinjice od testa

Ne znam kako je u drugim kućama, ali u našoj pred praznike svako ima određena zaduženja, koja se ponavljaju iz godine u godinu. Jedna od obaveza koju imamo Kisa, Joja i ja jeste da za Vaskrs pravimo miliprote. Običaj je da se od testa prave razne domaće životinje i ono što je najzabavnije je što nam ovi naši matori dopuštaju da radimo i pravimo šta god hoćemo. Mi tako počnemo da pravimo, pa se onda posvađamo, pa onda jedna drugoj pomažemo, pa se smejemo, da bismo na kraju dobile čitav zoološki vrt. Ponekad je, čak, teško utvrditi koju smo vrstu životinje napravile, bude tu i slučajnih zmajeva i raznih krilatih i repatih životinja, ali u toj raznolikosti i jeste lepota. Ovo što liči na zmaja je u stvari poni, a ovo na guzi mu je tetovaža u obliku cveta :) Nemojte da se iznenadite što skoro svaka životinja (pa čak i ptica) ima crnu tačku na stomaku - to joj je pupak. To je bila izričita Jojina želja.  *** Na kraju ovog kratkog posta mi ostaj...

Stari gospodin Krt

Gospodin Lasac i Stari gospodin Krt Odmah da napomenem da znam da je izraz  krt,  koji se, u ovom slučaju odnosi na krticu, nepravilan. Moja pokojna tetka ga je koristila, pa pretpostavljam da je to razlog što mi je toliko prirastao za srce. Uostalom, kako se zove mužjak krtice? Zar nije logično da bude krt . Jeste. Prema tome u mojoj priči postoji krtica koja se zove Stari gospodin Krt i koja je vlasnik Antikvarnice kod Starog gospodina Krta.    Niko ne zna koliko mu je tačno godina. Zna se, samo, da je nadživeo mnoge generacije i da se i dalje lagano kreće među rafovima prašnjavih, starih knjiga, drevnih kao i on sam. Sav živalj Mesečeve doline, svih generacija, ga poznaje, od najmlađih do nastarijih. A on je uvek isti, u smeđem, kariranom, iskrzanom kaputu, ušuškan u modri šal i sa neizbežnom beretkom. Svako ko je ikad imao ikakvu nedoumicu, ili potrebu da nešto sazna, od školskih zadataka do velikih životnih mudrosti, odgovor je mogao da traži od sa...