Bajke i price za decu - prvi deo

Kad pomislim na najranije detinjstvo prva asocijacija su mi knjige.  Potpuna fascinacija.  Bila sam opcinjena knjigom, njenim oblikom, papirom, ilustracijama, mirisom i naravno pricama. Verovatno je to i bila motivacija da naucim veoma rano da citam. Cinilo mi se da, kad uzmem knjigu u ruke, otvaram vrata i zakoracujem u neki drugi svet koji postoji paralelno sa ovim nasim i koji je isto tako stvaran. Posebno su mi bile omiljene avanturisticke price koje se desavaju u nekim dalekim zemljama, ciju udaljenost i polozaj na karti tesko da sam uopse mogla da zamislim. Samo sam znala da je negde daleko i da je sasvim drugacije od mog dvorista, da deca uopste nisu kao deca iz mog komsiluka, da je rastinje egzoticno i zivotinje cudnovate. Tamo bauljaju neke velike, glatke zmije, drvece je tako visoko da dodiruje nebo, a u vrhovima lete ptice jarkih boja, majmuni-bandarlozi se keze svoji velikim zubima, usi su zglusene zujanjem insekata, sve bruji i treperi i gmize, sve je zivo, cini se da cak i drvece ispusta neke zvuke i da se krece. Eto tako sam zamisljala Moglijevu dzunglu, ili Tarzanovu dzunglu ili bilo koju dzunglu, bilo gde na svetu. Knjiga o dzungli mi je jedna od najdrazih knjiga. Uopste, Kipling mi je prirastao za srce, svojom sposobnoscu da uvuce u pricu, da docara izgled i obicaje jedne zemlje, kao i metalitet njenog naroda.

Uvek sam citala bajke. Nikada, ni u jednom periodu svog zivota nisam prestajala da ih citam. Postoje ona divna stara izdanja Narodne knjige, za kojima je potraznja i danas prilicno velika. Pretpostavljam da svako u svojoj biblioteci ima bar jednu od tih knjiga. Ja ih imam desetak. Volela sam da procitam kineske ili juznoamericke bajke, prosto da bih videla postoje li veze i slicnosti sa evropskim bajkama na koje smo svi mi kao deca navikli. Opsti zakljucak je sledeci: postoji nesto sto je zajednicko svim narodima i sto njihove price cini povezanim, postoje bajke koje u raznim varijetetima postoje skoro kod svih naroda. Medjutim, u svom tom mnostvu slicnosti postoji kod svakog naroda nesto osobeno, nesto sto je samo njemu svojstveno, sto ga potpuno razlikuje od svih ostalih. Bajke odlicno pokazuju karakter i nacin razmisljanja jedne nacije, njen odnos prema zivotu i smrti, prema ljubavi i braku. Jedan od lepih primera jesu kineske bajke, koje malopre pomenuh. Iako je sustina ista, vi cete odmah, cim pocnete da ih citate, osetiti da je to nesto drugacije. Na primer, srecu se mladi i lepi princ i prekrasna devojka-paunica. Naravno, odmah se dopadnu jedno drugom. U evropskim bajkama  on bi je posadio na konja i odveo u svoje dvore. Medjutim, Kinezi kazu – ne, to ne ide tako. Devojka nece odmah da pokaze svoja osecanja, da princ ne bi pomislio da je previse lako osvojena (“Doduse, ona je vec  bila izgubila svoje srce kad je ugledala prekrasnog junosu, ali nije htela tako lako da se preda” – Devojka paunica).  Moram da priznam da me je to prilicno iznenadilo.

Mozda sam se malo odaljila od onog sto sam htela, a to je da pokazem dve moje ilustracije, nedavno napravljene. Ova prica o bajkama je toliko siroka i toliko zanimljiva (bar meni) da cu morati da je nastavim u nekom drugom postu. Da se vratimo na ilustracije. U pitanju su siluete od kartona i naravno, na temu nekih od mojih najdrazih prica. Jednu sam vec pomenula, to je Knjiga o dzungli, a druga je Alisa u zemlji cuda. Nisam bas savim sigurna zasto sam ovo napravila. Cini mi se da se vracamo na pocetak ove price i na prve decije impresije. Deca imaju mnogo intenzivnije dozivljaje nego odrasli, mnogo snaznije na njih deluju stvari koje se oko njih dogadjaju. Vi, medjutim, u spoljasnjem izgledu i ponasanju deteta necete primetiti nista narocito. Sve se desava negde duboko unutra, u samom sredistu decijeg bica i izacice odatle jednog dana u nekom obliku, inenadno i za samog nosioca tih osecanja. Dakle, ako sagledamo stvari iz te perspektive, videcemo da sve nase zelje, potrebe, osecanja, misli proizilaze odatle, iz tih snaznih utisaka iz detinjstva. Tako je, valjda, i sa ovim mojim radovima i to je razlog sto su uopste dosli na svet.