Пређи на главни садржај

Kornjača

Iako mi ovaj dan nije počeo baš slavno, desilo se nešto što ga je učinilo zaista izuzetnim. Moj tata je stvarno neobična osoba. Rečenica koja govori o Džoniju jabukovom semenu "Gde god nadjes zgodno mesto tu drvo posadi", mogla mi sasvim da se primeni na njega. Koliko je samo stabala posadio, koliko biljaka odgajio, koliko životinjica spasio...On je čovek koji toliko voli prirodu i sve živo sto postoji i baulja po njoj. Ne postoji u njoj ništa što bi kod njega izazvalo odvratnost. Uvek nam je donosio neke sitne, a ponekad i malo veće, životinje. Jednom je doneo sojku, jednom sovu (o tome sam nedavno pisala), jednom čak vevericu. Nije mu bilo grozno da uhvati slepog miša i da nam pokazuje kakvo mu je plišano telo i kakva su mu gumena krila i kako mu izgledaju kukice kojima se kači na zidove i to naopačke. A već o psima da ne pričam. I to uvek neko rasno kuče kao sasvim slučajno podje za njim. Tako je dovodio pikinezera, haskija, škotskog ovčara... Ovaj poslednji zvani Džipsi bio je naš ljubimac punih 11 godina. Ali to je posebna priča...
Dakle, tata  nam je vrlo često donosio kornjače, velike i srednje i male, medjutim ovo što je danas doneo je najmanja kornjača koju sam ikad videla (tu mislim na šumske kornjače koje žive u ovom našem kraju, a ovo je upravo ta vrsta). To je tako ljupko malo stvorenje. Videćete iz priloženih fotografija kako izgleda.










Коментари

  1. Bojanine tvorevine15. октобар 2012. 15:45

    Fotografije su preslatke,kako je medena,mnogo mi se dopada ova druga fotografija sa ruzom.Sta reci o tvom ocu sem da je poseban,sve o njemu govori to sto voli prirodu i sve sto je u njoj.Najvaznije od svega je,kako se ta njegova ljubav prenosi na sve oko njega i sta sve iz nje mozemo da saznamo.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Katarina Kljajic15. октобар 2012. 16:58

      Hvala ti Bojana. Slažem se sa tobom da ljubav prema prirodi prilično otkriva karakter jedne osobe. Onaj koji voli ovu zemlju i sve što po njoj gmiže svakako mora da bude plemenito biće. Ne samo zato što je moj tata :)

      Избриши
  2. Јасна17. октобар 2012. 06:12

    Ne znam da li me je vise odusevila kornjacica ili ljudska dobrota... Divno...

    ОдговориИзбриши
  3. Katarina Kljajic17. октобар 2012. 08:56

    Svaki se čovek rađa dobar i predodređen je da to bude. Šta se dalje dešava ostaje nerazrešiva misterija.Ima toliko okolnosti, nažalost, koje narušavaju taj sklad. Kao što smo već pisali, onaj koji uspe da sačuva dete u sebi, taj će biti istinski srećan i donosiće drugima radost.

    ОдговориИзбриши

Постави коментар

Hvala vam što ostavljate komentar :)

Популарни постови са овог блога

Mi smo Robin, Hud i Džon, veseli drugari...

Ovu glupavu pesmicu iz crtaća pevamo već godinama u raznim prilikama, bilo da smo na plivanju ili sankanju. E, sad, pošto nas je tri, morale smo Robina Huda da podelimo na dva dela i sećam se da je Joja, dok je bila manja, stalno ponavljala kako hoće ona da bude Hud.  Robin, Hud i Džon spremni za sankanje A, onda se, iznenada naša mala družina proširila. Deda Mraz nam je 1. januara doneo novu drugaricu za čajanke i sankanje. Ja sam postala srećna tetka treći put, a Kisa i Joja su dobile sestru od strica. Jedva čekamo da malo poraste, pa da počnemo da je vučemo sa sobom. Inače, dobila je ime po prababi Ljubici. Palčica - bubamara                                                                            ******       Divni su bili ovi snežni dani. Skoro da sa...
10 коментара
Прикажи све

Životinjice od testa

Ne znam kako je u drugim kućama, ali u našoj pred praznike svako ima određena zaduženja, koja se ponavljaju iz godine u godinu. Jedna od obaveza koju imamo Kisa, Joja i ja jeste da za Vaskrs pravimo miliprote. Običaj je da se od testa prave razne domaće životinje i ono što je najzabavnije je što nam ovi naši matori dopuštaju da radimo i pravimo šta god hoćemo. Mi tako počnemo da pravimo, pa se onda posvađamo, pa onda jedna drugoj pomažemo, pa se smejemo, da bismo na kraju dobile čitav zoološki vrt. Ponekad je, čak, teško utvrditi koju smo vrstu životinje napravile, bude tu i slučajnih zmajeva i raznih krilatih i repatih životinja, ali u toj raznolikosti i jeste lepota. Ovo što liči na zmaja je u stvari poni, a ovo na guzi mu je tetovaža u obliku cveta :) Nemojte da se iznenadite što skoro svaka životinja (pa čak i ptica) ima crnu tačku na stomaku - to joj je pupak. To je bila izričita Jojina želja.  *** Na kraju ovog kratkog posta mi ostaj...
8 коментара
Прикажи све

Stari gospodin Krt

Gospodin Lasac i Stari gospodin Krt Odmah da napomenem da znam da je izraz  krt,  koji se, u ovom slučaju odnosi na krticu, nepravilan. Moja pokojna tetka ga je koristila, pa pretpostavljam da je to razlog što mi je toliko prirastao za srce. Uostalom, kako se zove mužjak krtice? Zar nije logično da bude krt . Jeste. Prema tome u mojoj priči postoji krtica koja se zove Stari gospodin Krt i koja je vlasnik Antikvarnice kod Starog gospodina Krta.    Niko ne zna koliko mu je tačno godina. Zna se, samo, da je nadživeo mnoge generacije i da se i dalje lagano kreće među rafovima prašnjavih, starih knjiga, drevnih kao i on sam. Sav živalj Mesečeve doline, svih generacija, ga poznaje, od najmlađih do nastarijih. A on je uvek isti, u smeđem, kariranom, iskrzanom kaputu, ušuškan u modri šal i sa neizbežnom beretkom. Svako ko je ikad imao ikakvu nedoumicu, ili potrebu da nešto sazna, od školskih zadataka do velikih životnih mudrosti, odgovor je mogao da traži od sa...
4 коментара
Прикажи све