E, baš, mi nešto došlo da u Dolini Mesećine sad bude Božić i da se dele pokloni. Na kraju krajeva, tamo važe sasvim druga pravila, tako da mogu da slave Božić u maju. Iako su se pre par nedelja tukli, Sofa i Kristifor revnosno i puna srca razmenjuju poklone. Jer, zašto da ne! Ništa strašno što su se malo vukli za uši i kosu...Možda će neko primetiti da stoje ispred radnje sa igračkama koju drži gospođa Mili. I možda se neko pita ko je ta vrla gospođa. E, pa nemam pojma! Nešto mi se vrzma po glavi, ali još uvek nisam sasvim sigurna. Bitno je da je ime tu , a ona će se već pojaviti za koju nedelju skockana i u elementu :)
Moji pokušaji da fotografišem svoj rad su se neslavno završili, jer mi je jedan mali smarač sve vreme dosađivao. Na kraju sam odustala i rad skenirala u delovima, pošto je veči od skenera, i na kraju ga spojila. A smor je, naravno, dobio svoju porciju maženja :)
***
Što se knjiga tiče, svašta mi je u skorije vreme prošlo kroz ruke, ali ništa nije ostavilo naročiti utisak. Možda je do mene. Ili nisam u elementu ili sam ostarila i prozlila se kao i mnogi drugi :D U skorije vreme sam otrkila Umberta Eka i raspametila se čitajući Ime ruže, pa sam time inspirisana nabavila još par nejgovih knjiga. Te sam tako uzela Praško groblje i posle pedesetak strana odustala, jer sve odiše tako negativnom atmosferom da vam, prosto, pozli. Možda ću joj se nekad vratiti, ne znam... Knjigu Čudesna potraga Bruk Dejvis sam kupila kao dečiju, ali ona to uopšte nije. Pokušavam da zamislim decu ili roditelje kad dođu do pred kraj knjige i nalete na jednu scenu koja je meni, moram da priznam, bila grozna. Hahaha Možda nekome ne bi bila grozna, ali deci će sigurno biti :) Ta knjiga mi je većim delom bila simpatična. Govori o sedmogodišnjoj devojčici Mili (ha, evo tek sad shvatam odakle sam uzela ime), koja se suočava sa smrću svog tate i odjednom shvata da su sve stvari prolazne. A onda je jednog dana mama ostavi u prodavnici veša u tržnom centru i nikada se više ne vrati. Međutim Mili nije sama, naći će dvoje prijatelja Karla Daktilografa, koji ima 87 godina i Agatu Pantu od 82. Njih troje će krenuti u potragu za Milinom mamom. Na tom putešestviju će im se svašta izdešavati, a mi ćemo shvatiti da kršenje pravila može da bude mnogo zabavno i da su predstave koje imamo o starim ljudima sasvim pogrešne.
Katarina svaka cast!!! Pregledala sam ceo blog od juce kad sam ga otkrila, neverovatna inspiracija i krearivnost. Nemoj da ga gasis nikad(procitala sam da si htela:)) Rako mi je drago da si ostala dosledna sebi i da i dalje radis ono sto volis i sto te ispunjava. A iskreno se nadam da ce knjiga o lasici biti objaveljena, imas materijal imas pricu imas ilustracije, samo jos da kontaktiras izdavace(pa i Hari Poter je izasao posto je 11 puta bio odbijen :)) Stay strong :)))) nastavljam da pratim sta radis!
ОдговориИзбришиJoj, Anči, toliko mi je drago da ti se svideo moj lasac. Mnogo mi znači takva pohvala od kolege! Neću da brišem blog, ne brini, to je bio neki trenutni nastup :) Nemam pojma šta će biti s knjigom i da li će je biti, i ne sekiram se mnogo zbog toga. Uživam u procesu i ovo putovanje mi je zabavno, kao i svakom ko nešto stvara. A ako bude, šaljem ti primerak :D
ИзбришиAna (sa faxa) :))
ОдговориИзбриши