Kako je Barbika dobila novu spavaću sobu i omiljena Srletova knjiga

Već neko vreme mi se mota po glavi misao o tome kako bih mogla da napravim maketu Laščeve kuće i dvorišta i komšiluka. Ne znam zašto, ali već u glavi zamišljam kako bi to uzgledalo. I dok tako mozgam o malom nameštaju, malim knjigama i porcelanu, odjednom shvatim da se Bubin rođendan opasno približio. Volim da pravim stvari za lutke. Radila sam to i kao dete i nije mi bilo teško da provedem sate nadvijena nad neki svoj projekat, koji je nekad realizovan uspešno, nekad ne. I tako mi je sinulo. Ne bi li bilo divno napraviti za Bubin rođendan sobu za Barbike. I tako je započela avantura. Najpre sam pregledala razne snimke na jutjubu da bih videla princip pravljenja malog nameštaja i kakvi sve materijali mogu da se koriste, a onda krenula u obilazak knjižara i kineskih radnji u potrazi za neophodnim materijalom. Naravno, svraćala sam i po marketima i tražila prazne kutije. Jedino što još nisam butala po kontejnerima, ali malo je falilo da se i to desi :) Seckanje i turpijanje, lepljenje i šivenje je trajalo danima. Prvo sam sobu obložila papiraima u boji i napravila prozor, a onda krenula od onoga što mi je bilo najteže - pravljenje kreveta od foreksa. Ne vidi se na fotografijama, ali on ima i štepani dušek koji izgleda kao pravi i posteljinu sa dva lica. Moram da priznam da mi je moj sopstveni krevet poslužio kao inspiracija. Zatim je na red došla fotelja (koja me je izludela i bila teža za pravljenje od kreveta) i na kraju poličice. Posebno zadovoljstvo mi je pričinilo pravljenje minijaturnih knjiga i vaza sa cvećem. I da, na kraju sam ubacila i minijaturne svetiljke na baterije, koje sam razvukla po celoj sobi. A, moja Buba kad je videla! Toliko je bila srećna! Pogleda sobu, pa dotrči da me zagli. Pa opet pogleda, pa me zagrli... Ovo je stvarno bio pravi poklon za nju. Sad ne bi bilo loše da se započne sa projektom zvanim "kuhinja". Naravno, onaj ko ima živce za to :) A Laščeva kuća će sačekati neka bolja vremena...

 

***

Možda bi neko mogao da stekne utisak, na osnovu mojih pisanija, da čitam samo knjige za decu, ali to, nikako, ne bi bilo tačno. Ja, uglavnom o njima pišem, ali čitam i mnoge druge stvari. Ne znam da li je to malo ili mnogo, ali na godišnjem nivou pročitam između 20 i 30 knjiga. U odnosu na moju mamu je, svakako, malo. Ona čita kao manijak, naročito otkako je tata preminuo, pa pretpostavljam da joj je to neka vrsta utehe. I, evo, sad dolazimo do knjige koju sam htela da pomenem i koja mi je trenutno aktuelna, a to je - knjiga za decu :) U pitanju je serijal Tapiserija Henrija H Nefa. Taj čovek je, u stvari, ilustrator (mada nisam baš nešto oduševljena njegovim ilustracijama) i predaje u nekoj umetničkoj školi u Americi. Dereta je izdavač i ja sam ih kupila po nekoj smešnoj ceni, recimo 200 dinara po komadu. A onda sam shvatila da su prevedene samo dve (od postojećih pet) i da, izgleda, ne postoji namera da se prevođenje nastavi. To me je odmh smorilo, ali sam se ponadala da mi se neće svideti, pa onda neće ni biti bitno. Ali, ne. Sudbina je, opet, bila okrutna i meni se prvi deo jako dopao. Kad sam počela da je čitam podsetila me je na Harija Potera, ali je, opet, imala neku svoju posebnost. Tužni dečak Maks, kome je majka nestala, a tata mu je prezaposlen i često odsutan i koji otkriva da ima neke neobične sposobnosti, je zaličio na Harija. Pa i odlazak u Rouansku akademiju, koju pohađaju darovita deca je sličan. Međutim, ovde nema toliko čarolije i magije, već se stvari više zasnivaju na mitologiji, a moglo bi se reći i savremenoj tehnologiji. I ovde se pojavljuje neki zli lik Astarot, koji pokušava da zavlada svetom uz pomoć neke neobične knjige u kojoj su sadržana sva znanja ovog sveta, a Maks i njegov najbolji drug Dejvid, potomak čuvenog pretka Elijasa Brema, pokušavaju da ga u tome spreče. Mnogo toga će biti na testu i poverenje i iskrenost i dobronamernost. Mnogi likovi nisu onakvi kakvi izgledaju i sve je složenije nego što bi, na prvi pogled, moglo da se čini. Ne znam kako će priča dalje da se odvija, tek završavam drugi deo. A pitanje je i kako će mi ići čitanje na engleskom. Maks, na primer, ima ljubimca limrila (životinju koja liči na vidru), koji je poslednji od svoje vrste. Biće je, naravno, izmišljeno. I ima dosta pojmova koji, zapravo, ne postoje, tako da ne znam kako ću se snaći, ali druge opcije nemam. Ono što je najvažnije na kraju, jeste da se knjiga mnogo svidela mom mačku Srletu, toliko da je spavao na njoj. Pa, ako se njemu svidela, verujem da će i ostalima :)

Henri H Nef - Tapiserija 1 i 2