Vidikovac u San Điminjanu Nisam baš neki ljubitelj dvadesetosatnih putovanja, ukočenih leđa i natečenih zglobova. Pa, ipak, kad bi se pružila prilika da se ponovo truckam satima u autobusu da bih stigla na ova rajska mesta, opet bih to uradila. A ako mi, uz to, društvo pravi moja Kisa, teško bi mi bilo da zamislim da postoji nešto bolje. Naročito ako se uzme u obzir to da obe volimo umetnost, renesansu, lepe pejzaže i ukusne sladolede. Naravno, najuzbudljiviji događaj za obe je bila poseta Uficiju. Zbog loše organizacije u agenciji uopšte nismo znale kada ćemo ići u Firencu, tako da nisam mogla da rezervišem karte onlajn. Pošto ostali iz grupe nisu bili zainteresovani za posetu galeriji, Kisa i ja smo se izdvojile i krenule u potragu. Malo uz pomoć karte, malo uz pomoć ljubaznih prolaznika, protrčasmo pored Starog mosta, zavrnusmo levo, protutnjasmo pored nekih tezgi sa pijačnom robom i eto ga - Ufici! Ne znam kakvim čudom se to desilo, ali u galeriju smo ušle za manje o...
Blog o ilustraciji, knjigama za decu i čajankama