Uspavanka za oblake

Kisa na književnoj večeri mlađih vrnjačkih pesnika (a ja u prvim redovima sa fotoaparatom, da slučajno ne propustim nešto) Biblioteka je, vazda, bila mesto na kom sam volela da provodim vreme. Bez obzira na penzionere koji nas šištanjem i mrkim pogledima opominju na ćutanje. Sećam se da me je mama tamo vodila kao još sasvim malu. Mnogo pre nego što sam pošla u školu. Onda je ona birala jednu knjigu za sebe, i ja, takođe, na dečijem odeljenju jednu za sebe. I tako smo se nas dve, svaka sa svojom knjigom, vraćale ponosno kući. Sa nekih petnaestak godina sam, naravno, dobila svoju sopstvenu člansku kartu i sećam se da je to, za mene, bio izuzetno važan događaj. Tada nisam mogla ni da zamislim da će jednog dana ćerka mog rođenog brata pisati pesme i biti na promocijama koje će se održavati upravo u toj, mojoj omiljenoj, biblioteci.                         Zbirka "Između plime i oseke"        ...