- Преузми линк
- X
- Имејл адреса
- Друге апликације
Ознаке:
akvarel
art
atelje
cajanka
childhood
detinjstvo
Il mondo di Fikreta
illustration
ilustracija
Rudjinci
teaparty
watercolor
- Преузми линк
- X
- Имејл адреса
- Друге апликације
Ovu glupavu pesmicu iz crtaća pevamo već godinama u raznim prilikama, bilo da smo na plivanju ili sankanju. E, sad, pošto nas je tri, morale smo Robina Huda da podelimo na dva dela i sećam se da je Joja, dok je bila manja, stalno ponavljala kako hoće ona da bude Hud. Robin, Hud i Džon spremni za sankanje A, onda se, iznenada naša mala družina proširila. Deda Mraz nam je 1. januara doneo novu drugaricu za čajanke i sankanje. Ja sam postala srećna tetka treći put, a Kisa i Joja su dobile sestru od strica. Jedva čekamo da malo poraste, pa da počnemo da je vučemo sa sobom. Inače, dobila je ime po prababi Ljubici. Palčica - bubamara ****** Divni su bili ovi snežni dani. Skoro da sa...
Prekrasni su ti radovi...a odrastanje, da, tko ga izmisli...meni isto teško pada...samo u glavi se često vraćam tamo u prošlost...koliko mogu, a onda me svakodnevica i obaveze opet vrate ovamo...Bože zar je već toliko vremena prošlo, one djevojčice su već toliko narasle...kad osobno ne poznaješ nekoga onda ti se čini da je on uvijek isti tamo negdje, tako i ja vas zamišljam uvijek iste, kao da kod vas vrijeme ne teče, hm...uživaj u svom ateljeu i novoj maloj prijateljici :)
ОдговориИзбришиHvala ti, draga Kaća! To stalno naše osvrtanje unazad nosi u sebi setu i nostalgiju. Ali je to sve pomešano sa radošću. Kad se samo setim tog osećaja kad izađeš napolje, a imaš 6-7 godina i ceo svet je pred tobom, dani su beskonačni i nikad ništa loše ne može da se desi. Sećaš li se koliko je trajao jedan dan? Čitavu večnost. I šta je sve moglo da se uradi za to vreme? Sve što ti padne na pamet...Često sa braćom razgovaram o tim stvarima. I kad počnemo da se prisećamo stvari koje smo radili, pomislim - dobro je da smo živi. Nisu to nikad bile namerno pravljene štete, već se sve dešavalo u zanosu igre. Ono što je u stvari lepo jeste to što imamo čega da se sećamo. To nam daje inspiraciju i snagu da guramo napred. Pa, ne znam da li bih se ičim bavila da mi nije tih sećanja... Tužno je da postoje deca koja detinjstvo nikad nisu imala. Volela bih da imam neke supermoći pa da dam mogućnost svakom detetu da se igra i mašta i da bude slobodno onako kako smo mi bili slobodni. Ovo je sad neko drugo vreme... Ljudi su postali tako bezosećajni da je to zastrašujuće...Izgleda kao da mašine koje svi svakodnevno koristimo imaju više duše nego mi...
ИзбришиIstina, često me strah za Damjana i njegovo djetinjstvo, kakvo će biti i koliko će toga doživjeti kao mi, kad mi se sad djeca čine dosta okrutna, iako nisu djeca kriva, kad žive u nezdravim obiteljima, lošim odnosima...pa samo to izbacuju van, ne znaju valjda drugačije...a nadam se da će naša djeca imati sretno djetinjstvo
Избриши