Naša bašta

Smene kiše i sunca, koje su bile toliko učestale u proteklih desetak dana su, izgleda, učinile da rastinje u našem dvorištu podivlja. Travu je nemoguće pokositi, drveće nemoguće obuzdati. Sve samo raste i raste. A meni to prija. Ima u tome nečeg bajkolikog...

Postoji jedan pejzaž, koji sam naslikala ple nekih 4-5 godina na kome je ova crvena, ukrasna šljiva samo jedno kržljavo drvce. A, evo, sad smo stavili klupu ispod i tu Joja i ja često volimo da sedimo, pijemo kakao i pričamo...

Kažu da je ovo pajasmin. Ja nemam pojma, ali mi se dopada njegova snežna i hladna belina.

Paviljon je nekako ljupko ušuškan u lozu. Imate osećaj kao da ste u nekoj čarobnoj kućici od trave i da tu niko ne može da vas nađe.

Evo i par panoramskih pogleda na naše dvorište.

Bila sam pre nekoliko dana u Trsteniku, kod Steve uramljivača. Divan čovek, koji uz to odlično radi svoj posao. Morala sam da uramim nekoliko radova za predstojeću izložbu.

Pečurke sam, pošto su vrlo malog formata aranžirala na hameru u boji, a zatim dodala neke crteže perom i tekstove ispod akvarela. Kisa kaže da je podseća na stranicu neke knjige, što je za mene bio veliki kompliment.

 I kolaži su dobili svoje novo pakovanje...

***

Nedavno mi je do ruku došla jedna knjiga koja se zove "Umetnost tumačenja poezije". Predivna knjiga, koja se bavi poezijom Šekspira, Getea, Šelija, Poa, Jejtsa...i naravno Kitsa. Pesme su date u originalu,zatim ide prepev i na kraju tumačenje pesme. To je jako zanimljivo, ali samo kao jedno od viđenja. A ja verujem da viđenja ima bezbroj, i da ona umnogome zavise od duhovnog stanja čitaoca. 

Ja sam idvojila Kitsovu Odu slavuju. Nekako nisam baš sasvim zadovoljna prevodom, iako je ovo možda najbolji, odnosno najjasniji od tri, koliko sam pronašla. To, valjda, dolazi otuda što je neke Kitsove složenice nemoguće prevesti na srpski jezik.

John Keats                                                                    Džon Kits

Ode to a Nightingale                                                    Oda slavuju

My heart aches, and a drowsy numbness pains                Moje srce boli, a učmala utrnulost tišti

My sense, as though of hemlock I had drunk,                  Moje čulo, kao da sam ja kukute pio,

Or empited some dull opiate to the drains                        Ili iskapio neki opojni mutljag do dna

One minute past, and Lethe-wards had sunk:                   Pre jednog časka pa potonuo u Letu:

Tis not through envy of the happy lot,                              Nije to s zavisti na tvoj srećni udes,

But being too happy in thy happiness, -                            Već što sam presrećan zbog tvoje sreće

That thou, light-winged Dryad of the trees,                      Kad ti, lakokrila šumska Drijado

In some melodius plot                                                           U kakvom milozvučnom spletu

Of beechen green, and shadows numberless,                    Zelenila bukvika i senki nebrojenih

Singest of summer in full-throated ease.                            Pevaš o letu, lako, iz puna grla.

O for a draught of vintage! that hath been                         O, gutljaj vina što je bilo

Cool'd a long age in the deep-deleved earth,                    Hlađeno dugo duboko u zemlji

Tasting of Flora and the country-green,                             S ukusom Flore i poljskog zelenila

Dance, and Provencal song, and sunburnt mirth.              Igre, i pesme Provanse, veselja na suncu.

O for a beaker full of the warm South,                                 O, pehar pun toploga Juga,

Full of the true, the blushful Hippocrene,                           Pun istinske, zarumenjene Hipokrene,

With beaded bubbles winking at the brim                          Sa biserastim mehurićima što svetlucaju pri rubu

And purple-stained mouth;                                                    I purpurno obojenim ustima;                     

That I might drink, and leave the world unseen,                Da mi je da ispijem, i neviđen napustim svet

And with thee fade away into the forest dim:                     I s tobom iščeznem daleko u šumskome mraku.

Fade far away, dissolve, and quite forget                             Iščeznem u dalekom dalju, iščilim i potpuno zaboravim

What thou among the leaves hast never known,                Ono što ti među lišćem nikad nisi upoznao

The weariness, the fever, and the fret                                    Iznurenost, groznicu i zlovolju

Here, where men sit and hear  each other groan;                Ovde, gde ljudi sede i čuju jedni druge kako se jadaju

Where palsy shakes a few, sad, last gray hairs,                   Gde oduzetost potresa retke, tužne poslednje vlasi sede,

Where youth grows pale, and spectre-thin, and dies;        Gde mladost bledi, kopni ko avet i umire;

where but to think is to be full of sorrow                             Gde i samo misliti - znači biti pun tuge

And leaden-eyed despairs;                                                      I očaja olovna oka;

Where Beauty cannot keep her lustrous eyes,                     Gde Lepota ne može da sačuva sjaj svojih očiju

Or new Love pine at them beyond to-morrow.                    Ni nova Ljubav da čezne za njima duže od sutra.

Away! away! for I will fly to thee,                                         Dalje! dalje!jer ja ću doleteti tebi,

Not charioted by Bacchus and his pards,                             Ne na Bahovim kolima i njegovim panterima,

But on the viewless wings of Poesy,                                    Već na nevidljivim krilima Poezije,

Though the dull brain perplexes and retards:                     Iako me otupeli mozak zbunjuje i zadržava:

Already with thee! tender is the night,                                 Već sam s tobom! blaga je noć,

And haply the Queen-Moon is on her throne,                    A Kraljica-Luna možda je na prestolu,

Cluster'd around by all her starry Fays;                               Okružena svim svojim zvezdanim Vilama;

But here there is no light                                                        Ali ovde nema svetlosti

Save what heaven is with breezes blown                             Osim te što je s neba donose povetarci

Trough verdurous glooms and winding mossy ways.        Kroz tamno zelenilo i vijugave mahovinaste puteve.

I cannot see what flowers are at my feet,                               Ja ne mogu da vidim kakvo mi je cveće pod nogama,

Nor what soft incense hangs upon the boughs,                   Niti kakav nežni tamjan lebdi oko grana,

But, I emblamed darkness, duess each sweet                       Ali, u mirisnoj tami, naslućujem svu opojnost

Wherewith the seasonable month endows                           Kojom mesec ovog godišnjeg doba obdaruje

The grass, the thicketand the fruit-tree wild;                       Travu, čestar i divlju voćku;

White hawthorn, and the pastoral eglantine;                       Beli glog, i divlju ružu s pašnjaka;

Fast-fading violets cover'd up in leaves;                              Ljubičice koje brzo venu sahranjene u lišće;

And mid-May's eldest child,                                                   I najstari čedo zrelog Maja,

The coming musk-rose, full of dewy wine,                          Mošus-ružu što dolazi, punu rosna vina,

The murmurous haunt of flies on summer eves.                 Zujkavo saletanje bubica u letnjim večerima.

Darkling I listen: and for many a time                                 Ja u tmini slušam; i mnogo puta

I have been half  in love with easeful Death,                      Bio sam upola zaljubljen u lagodnu Smrt,

Call'd him soft names in many a mused rhyme,                 Dozivao sam je nežnim imenima u mnogo nadahnutom sliku

To take into the air my quiet breath;                                    Da uzme u zrak mirno mi disanje;

Now more than ever seems it rich to die,                             Sad više no ikad izgleda da bi vredelo umreti,                          

To cease upon the midnight with no pain,                          Izdahnuti po ponoći bez bola,

While thou art pouring forth thy soul abroad                     Dok ti izlivaš svoju dušu

In such an ecstasy!                                                                   U takvom zanosu!

Still wouldst thou sing, and I have ears in vain -               Ti bi i dalje pevao, ali zalud meni uši -

To thy high requiem become sod.                                         Pred tvojim uzvišenim opelom pretvorene u busen.

Thou wast not born for death, immortal Bird!                     Ti nisi rođena za smrt, besmrtna Ptico!

No hungry generations tread thee down;                             Ne pritiska te nikakav gladni porod;

The voice I hear this passing night was heard                     Glas što ga ja čujem ove poodmakle noći čuli su

In ancient days by emperor and clown:                                U stara vremena car i luda:

Perhaps the selfsame song that found a path                       Možda je to ista ona pesma što je našla put

Through the sad heart of  Ruth, when, sick for home,       Do tužnog Rutinog srca kada je, čeznući za domom,

She stood in tears amid the alien corn;                                Stajala u suzama posred tuđeg žita;

The same that oft-times hath                                                  Ista ona što često je

Charm'd magic casements, opening on the foam               Opčinjavala čarobnjačka okna, što se otvaraju u peni

Of perilous seas, in faery lands forlorn.                                Opasnih mora, u vilinskim zemljama izgubljenim.

Forlorn! the very word is like a bell                                      Izgubljen! i sama je reč kao zvono

To toll me back from thee to my sole self!                           Da me jekom otrgne od tebe i vrati meni samom!

Adieu! the fancy cannot cheat so well                                  Zbogom! Mašta ne može onako dobro da obmanjuje

As she is famed to do, deceiving elf.                                     Kakav je glas bije, tog vilenjaka varalicu.

Adieu! adieu! thy plaintive anthem fades                            Zbogom! zbogom! tužna himna zamire

Past the near medows, over the still stream,                         Preko obližnjih livada, nad tihim potokom,

Up the hillside; and now 'tis buried deep                             Uz strminu brega; a sada tone duboko

In the next valley-glades:                                                        U susedne dubrave:

Was it a vision, or a walking dream?                                     Beše li to snoviđenje, ili san na javi?

Fled is that music: - do I wake or sleep?                               Rasprši se pesma: - da l' bdim ili spavam?

                      

                                                                            (Prevela Jelena Stakić)