Uspavanka za oblake

Iako devojčice i ja vrlo često pijemo čaj, ponekad nam se desi da popijemo i dodatnu turu, koju nismo baš imale u planu. Ovaj put nismo mogle da odolimo iskušenju iako naš treći član (Joja, koja je na ekskurziji) nije bio prisutan. A povod je divan paketić koji smo dobile, a od koga drugog nego od Fikrete i Ksenije.   Najnovije čarobno pismo iz Italije Paketić sa čajevima i razglednica (Sve je vrlo pažljivo odabrano i zapakovano i uvek me oduševi svojom neobičnošću!) Odmah smo isprobale čaj od nara i jako je ukusan. (Sačuvale smo, naravno, jednu vrećicu za Joju) Ne obraćajte pažnju na to što je stolnjak okrenut na naličje, toliko smo bile zanete čajankom da nismo ni primetile da ne stoji kako treba :) Pozdrav do sledeće čajanke!

Ne mogu da se setim kad sam zavolela čajeve. Nekako, u našoj se kući uvek nešto dešavalo na tu temu. Moja baba je stalno brala nekakve travke i cveće, i sećam se da mi je to kao detetu bilo jako smešno. Nije moglo da se zamisli da u kući nemamo kantariona ili majčine dušice. A onda sam počela da hvatam sebe kako i sama to radim. Moje interesovanje prema toj materiji postaje toliko veliko, da sam počela da naručujem knjige o botanici. "U nama se budi duh predaka", što bi rekao Paja Patak. E sad, bilo je i lepih porcelanskih čajnika u našoj kući, ali se oni nikad nisu koristili. Ja sam posebno volela jedan koji se presijavao kao unutrašnjost školjke i bio oslikan čikama sa lautama i tetama u lepim haljinama. I on je, tako, stajao u vitrini, sav nekako gord, kao da zna da našim ručicama nije dozvoljeno da ga uzmu. Dobiješ čaj u metalnom lončetu i to ti je što ti je. Mislim, nije to umanjilo moju ljubav prema lončetu, baš naprotiv. Tekućine koje se piju iz njega