Пређи на главни садржај

Čajni kolačići za vile (to moraju da jedu oni koji neće da porastu)

Ne znam kako je ostalima, ali meni vreme leti i to toliko brzo da nikako ne uspevam da ga stignem. Zaprepastila sam se kad sam videla da je prošlo skoro mesec dana otkako sam poslednji put pisala post. A dešavanja su bila toliko zgusnuta, od poplave u Vrnjačkoj Banji, preko mog boravka u Beogradu kod drugarice, pa do samostalne izložbe u Mladenovcu. Dešavalo mi se uoči izložbe da ostanem do dva ujutru da završavam kolaže. A onda ustanem u pola šest, da se spremam za posao, sve to spakujem i pošaljem brata u Trstenik kod Steve uramljivača (koga usput pozovem i zamolim da mi urami radove tog istog dana) a brata zadužim da izabere ramove. Pa sam onda brzom brzinom pravila kataloge, tražila gde i kako da štampam i naravno u toj žurbi napravila hiljadu grešaka i najgore moguće izbore koje sam uopšte mogla. Nije za mene ovaj turbo ritam, ja sam navikla da se klackam s noge na nogu i da premišljam natenane.
Izdržim ja tako neko vreme, da jurcam i da ne spavam, a onda samo klonem. Uhvatila me zadnjih par dana spavaća bolest, kako vidim krevet, meni se spava. Uzeh juče da malo prelistam i osvežim u svom sećanju Tagorinog Gradinara. "Tamne su reci tvoje, prijatelju moj, razumeti ih ne mogu..." Posle par strana, ja sam bila u carstvu snova, ali nisam sanjala ni Tagore, ni poeziju, nego, po običaju nekakve noćne more...A kad sam se posle par sati probudila samo sam prešla na Jesenjina i ponovo pala u komu :)
Nekako mi ova kiša koja bez prestanka pada i vetar koji zavija kao stvoreni za čitanje poezije.
Usput, evo jednog jako lepog sajta za ljubitelje poezije. Zove se Poezija suštine.
Evo, i sad dok ovo pišem, ja sam u nekakvom polusnu i stalno zevam...
Takođe me je i pre nekoliko dana iznenadio jedan ljupki paketić. Ko bi drugi bio, nego moja draga Fikreta. Joj što smo se obradovale nas tri i odmah rešile da priredimo čajanku da proslavimo. A evo i zašto. Prvo dobile smo neke mnogo fine bojice, a to je nešto što mi mnogo volimo, mislim, bilo kakav slikarski materijal. A drugo, dobile smo i vrlo ukusne i slatke čajne biskvite (koje inače jedu vile, bar tako stoji na kutiji), što, takođe, mnogo volimo. I šta smo mogle drugo da uradimo, nego da napravimo čajanku. Usput mi je rečeno da prenesem blagoslov i pozdrave dragoj Fikreti. Pa, evo, prenosim :)










Коментари

  1. draga moja i sama sam evo u nekom polusnu i hvatam krevet , nemam inspiracije i ako ju imam negdje je zalutala, neda mi se ništa, lijena postala kao i ova moja ljena pita s jabukama koju pečem, a idući tjedan treba da pečem kolače za krizmu pa valjda me i zato neka monotonija uhvatila i neki strah jer kum voli previše da pije uhh, što da se radi.. no baš si lijep poklon dobila..puno pozdrava ti želim i divan dan!

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. E, moja Klaudija, sve te razumem. Al' na sam pomen izraza "lenja pita"ja se odjednom probudim :) Ma, ne sekraj se za kuma, samo ti njemu daj kolača, pa će, valjda, da zaboravi na piće :)
      Da, divan je poklon! Nas tri se raspametile!
      U zdravlje!

      Избриши
  2. Jao i kod nas puše i pada već danima i ne misli stati...ali meni se opet nikako ne spava, a ništa mi se ni ne radi, tako da ja u zadnje vrijeme ne radim ama baš ništa... :) Njam njam, kolači, izgledaju baš fino, zna Fikreta što treba ovisnicama o čaju :) I baš lijepo što si krenula na zbor, ja pjevam deset godina u gradskom zboru,a povremeno i u crkvenom , čak smo i isti glas (sopran) eto još jedne sličnosti :D Nadam se da će vam (nam) uskoro zasjati sunce :)

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Uživaj ti, draga moja, u svojoj metamorfozi i nemoj ništa da radiš. Čitaj knjige, pij čaj i grickaj kolače i strpljivo čekaj najradosniji dan u svom životu :)
      E, pa ti si iskusna horistkinja, a ja poletarac. Još se razbolela, samo šmrcam i boli me grlo. Vidim ja, ništa od mog hora...a toliko sam se radovala:(

      Избриши
  3. Draga Kajo, po ovakvom vremenu i nije čudo da ti se spava. Ja sam na moru, polovica maja, a na krevetu još debeli zimski jorgan :), kad se zavučem ispod, ne izlazi mi se više.
    Eto, otkrila si nam još jedan svoj talenat i želim ti da pjevaš, ne samo na probama hora.
    Sretna smo što ste se obradovale i napravile lijepu čajanku!

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Pa, eto, mi smo se vratili u zimske jakne i kapute. Ma, dođe mi da se zavučem u neki ćošak i da se ne budim dok ne grane sunce :)
      A ovo za talenat je, u stvari, malo komično. Za mene je to, stvarno, vrlo uzbudljivo, ali je smešno što sam se u ovim godinama tako primila, kao neka šiparica :)
      Hvala ti što misliš na nas i što nas uvek ovako obraduješ!
      Veliki pozdrav iz Ruđinaca!

      Избриши
  4. I ja sam se probudila iz kome, ne brini.

    Ah, Fikreta! Ko bi umeo tako da iznenadi i obraduje kao ona, reci mi?

    A što se poezije tiče, ima lepa fb stranica koja se zove NEBESKI OBUĆAR. Pesme su mu toliko lepe, da ja svaku moram da pročitam nekoliko puta. I kad me rastuže, dobro bi mi došli ovi tvoji kolačići.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Draga moja Nataša! Da znaš da sam mislila na tebe ovih dana! Stvarno! Na tvoje pesme i na ilustracije koje sam planirala da radim. A baš u to vreme kad smo se nas dve dogovarale, tako su me ispalili u jednoj izdavačkoj kući da nisam znala šta me je snašlo. Ma, sve mi se zgadilo. Ali to ne znači da naša kreacija nema budućnost. Jednog dana kas skupimo dovoljno para...
      Fikreta je stvarno predivna osoba. Ima nečeg toliko lepog u njenoj prirodi i odnosu prema drugim ljudima.
      E, baš ću svratiti na tu stranicu, mada nisam sad baš raspoložena ni za šta tužno. Baš sam se smorila. Jurim neke konkurse, šaljem dokumentaciju, a svi me tako elegantno otkače...Ma, samo pravac Novi Zeland. Čuvaš ovce, zadeneš svirajče za pojas i poneseš knjigu (neke narodne priče) i Bog da te vidi :)

      Избриши

Постави коментар

Hvala vam što ostavljate komentar :)

Популарни постови са овог блога

Životinjice od testa

Ne znam kako je u drugim kućama, ali u našoj pred praznike svako ima određena zaduženja, koja se ponavljaju iz godine u godinu. Jedna od obaveza koju imamo Kisa, Joja i ja jeste da za Vaskrs pravimo miliprote. Običaj je da se od testa prave razne domaće životinje i ono što je najzabavnije je što nam ovi naši matori dopuštaju da radimo i pravimo šta god hoćemo. Mi tako počnemo da pravimo, pa se onda posvađamo, pa onda jedna drugoj pomažemo, pa se smejemo, da bismo na kraju dobile čitav zoološki vrt. Ponekad je, čak, teško utvrditi koju smo vrstu životinje napravile, bude tu i slučajnih zmajeva i raznih krilatih i repatih životinja, ali u toj raznolikosti i jeste lepota. Ovo što liči na zmaja je u stvari poni, a ovo na guzi mu je tetovaža u obliku cveta :) Nemojte da se iznenadite što skoro svaka životinja (pa čak i ptica) ima crnu tačku na stomaku - to joj je pupak. To je bila izričita Jojina želja.  *** Na kraju ovog kratkog posta mi ostaje da

Mi smo Robin, Hud i Džon, veseli drugari...

Ovu glupavu pesmicu iz crtaća pevamo već godinama u raznim prilikama, bilo da smo na plivanju ili sankanju. E, sad, pošto nas je tri, morale smo Robina Huda da podelimo na dva dela i sećam se da je Joja, dok je bila manja, stalno ponavljala kako hoće ona da bude Hud.  Robin, Hud i Džon spremni za sankanje A, onda se, iznenada naša mala družina proširila. Deda Mraz nam je 1. januara doneo novu drugaricu za čajanke i sankanje. Ja sam postala srećna tetka treći put, a Kisa i Joja su dobile sestru od strica. Jedva čekamo da malo poraste, pa da počnemo da je vučemo sa sobom. Inače, dobila je ime po prababi Ljubici. Palčica - bubamara                                                                            ******       Divni su bili ovi snežni dani. Skoro da sam zaboravila zašto sam ih nekad toliko volela. A, onda su me ove dve moje veštičice odvukle na sankanje. I ja sam se odmah setila zašto volim zimu... Sankale smo se do iznemoglosti; dok nismo bile sasvim mokr

Novi crteži (New drawings)

Riđi mišar(Long-legged buzzard) Crna lunja (Black kite) Crni orao (Black eagle) Mišar (Buzzard) Petao (Rooster) Naše dvorište (Our yard)