Пређи на главни садржај

Slatka mala izvrnuta torto

Nisam baš sasvim sigurna u koju bi kategoriju trebalo svrstati ove moje nove radove. Oni su kombinacija crteža i kolaža, odnosno figure izrezane od kartona. Ponekad ni sama ne znam šta da mislim o svemu ovom. Sve započne euforijom, a završi se nedoumicom. Jedino što znam zasigurno je to da ću ih nazvati - dream days. Prvo zato što su ovi radovi podsećanje na neko bezbrižnije doba, puno radosti, kad su dani trajali beskonačno dugo i bili ispunjeni igrom koja je trajala u nedogled, doba maštovito, bezazleno, gde vreme i prostor ne igraju nikakvu ulogu, gde je svaka zamisao ostvariva, a granice skoro da ne postoje. Čeznem za tim osećajem, za tom lakoćom. A drugi razlog za taj naziv, i ne manje važan, jeste što je to naziv zbirke priča Keneta Grejema, mog omiljenog dečijeg pisca. Neobično je najpre to što je jedan obični, skromni službenik u banci, poreklom Škot u drugoj polovini 19. veka uopšte pisao knjige za decu, a još je neobičnije što je on to činio sa toliko dirljive nežnosti. Kako je samo ljupka njegova snebivljiva aždaja koja piše poeziju. Nije na odmet da je se podsetimo, pa zato evo linka na kome može da se odsluša njena pesma SLATKA MALA IZVRNUTA TORTO .Čarobno, zar ne? Mogla bih i ja da napravim neku alu :) I za kraj evo mog novog rada.


Коментари

  1. Ovo je ona kategorija-kad vidis znas da je to radila Kaca,a to je najbitnije.Meni je ovo bajkovito, kako su lepa ta kolica sa cipkom,lepi detalji,a dani bezbrizne igre i to mesto gde vreme ne postoji valjda se dozivi samo u detinjstvu,sada nam vreme namecu i robovi smo,ali valjda ce i to proci:)Verujem da taj osecaj mozemo uvek cuvati i negovati bar u svom umu,da probamo da pobegnemo svakidasnjici.Tako sam ti ja veciti buntovnik:)))

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Drago mi je da me bar neko razume :) Jedino što nam ostaje je da se povremeno podsetimo onoga što nas je nekad činilo srećnim, da kroz svoje delo pokušamo da dočaramo to osećanje, pa ako se ta radost prenese na bilo koga iz našeg okruženja, učinili smo veliku stvar.
      Inače, moj komšija je izmislio novi slikarski pravac u koji može da se svrsta moja umetnost - kaćizam :)

      Избриши
  2. Ovaj rad ti je poseban,pogotovo sto si nacrtala Sofino i moje omiljeno mesto u dvoristu -Stepinjak, jer je to najbolje mesto za igru.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Mislim da znaš da Stepinjak volim skoro isto toliko kao i vas dve i nadam se da će biti još puno crteža na ovu temu. To mesto je samo po sebi čarobno, a vas dve ga činite još čarobnijim :)

      Избриши
  3. Upoznata sam sa tvojim radovima, posećivala sam tvoj blog nekoliko puta, a to znači da mi se sviđa.

    Slatka mala izvrnuta torta mi je omiljena i dan danas i veoma često je gledam. Uvek me nasmeje, a zapravo, to su jako ozbiljne stvari. Trebalo bi svi da budemo, bar po malo, aždaje mekog srca.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. To me veoma raduje. Ja sam takođe imala zadovoljstvo da se nađem na tvom blogu, a ono što me je pre svega privuklo jeste njegov vrlo simpatični naziv.
      Što se tiče aždaje ona je moja ljubimica. U poslednje vreme se nosim mišlju da napravim neku animaciju na tu temu. Ali o tom potom...Ono što me malo rastužuje jeste da ne postoji prevod te Grejemove zbirke priča na srpski jezik.

      Избриши
  4. Ovo je nešto najljepše što sam u posljednje vrijeme vidjela, jako mi se sviđaju tvoji radovi, vidim da smo vrlo slične po nostalgičnim sjećanjima na djetinjstvo...i meni je ono inspiracija u svemu što radim

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Raduje me sve to, isto kao i tebe. Kad sam posetila tvoj blog odmah sam znala da ce mi se dopasti.

      Избриши

Постави коментар

Hvala vam što ostavljate komentar :)

Популарни постови са овог блога

Mi smo Robin, Hud i Džon, veseli drugari...

Ovu glupavu pesmicu iz crtaća pevamo već godinama u raznim prilikama, bilo da smo na plivanju ili sankanju. E, sad, pošto nas je tri, morale smo Robina Huda da podelimo na dva dela i sećam se da je Joja, dok je bila manja, stalno ponavljala kako hoće ona da bude Hud.  Robin, Hud i Džon spremni za sankanje A, onda se, iznenada naša mala družina proširila. Deda Mraz nam je 1. januara doneo novu drugaricu za čajanke i sankanje. Ja sam postala srećna tetka treći put, a Kisa i Joja su dobile sestru od strica. Jedva čekamo da malo poraste, pa da počnemo da je vučemo sa sobom. Inače, dobila je ime po prababi Ljubici. Palčica - bubamara                                                                            ******       Divni su bili ovi snežni dani. Skoro da sa...

Životinjice od testa

Ne znam kako je u drugim kućama, ali u našoj pred praznike svako ima određena zaduženja, koja se ponavljaju iz godine u godinu. Jedna od obaveza koju imamo Kisa, Joja i ja jeste da za Vaskrs pravimo miliprote. Običaj je da se od testa prave razne domaće životinje i ono što je najzabavnije je što nam ovi naši matori dopuštaju da radimo i pravimo šta god hoćemo. Mi tako počnemo da pravimo, pa se onda posvađamo, pa onda jedna drugoj pomažemo, pa se smejemo, da bismo na kraju dobile čitav zoološki vrt. Ponekad je, čak, teško utvrditi koju smo vrstu životinje napravile, bude tu i slučajnih zmajeva i raznih krilatih i repatih životinja, ali u toj raznolikosti i jeste lepota. Ovo što liči na zmaja je u stvari poni, a ovo na guzi mu je tetovaža u obliku cveta :) Nemojte da se iznenadite što skoro svaka životinja (pa čak i ptica) ima crnu tačku na stomaku - to joj je pupak. To je bila izričita Jojina želja.  *** Na kraju ovog kratkog posta mi ostaj...

Stari gospodin Krt

Gospodin Lasac i Stari gospodin Krt Odmah da napomenem da znam da je izraz  krt,  koji se, u ovom slučaju odnosi na krticu, nepravilan. Moja pokojna tetka ga je koristila, pa pretpostavljam da je to razlog što mi je toliko prirastao za srce. Uostalom, kako se zove mužjak krtice? Zar nije logično da bude krt . Jeste. Prema tome u mojoj priči postoji krtica koja se zove Stari gospodin Krt i koja je vlasnik Antikvarnice kod Starog gospodina Krta.    Niko ne zna koliko mu je tačno godina. Zna se, samo, da je nadživeo mnoge generacije i da se i dalje lagano kreće među rafovima prašnjavih, starih knjiga, drevnih kao i on sam. Sav živalj Mesečeve doline, svih generacija, ga poznaje, od najmlađih do nastarijih. A on je uvek isti, u smeđem, kariranom, iskrzanom kaputu, ušuškan u modri šal i sa neizbežnom beretkom. Svako ko je ikad imao ikakvu nedoumicu, ili potrebu da nešto sazna, od školskih zadataka do velikih životnih mudrosti, odgovor je mogao da traži od sa...