Evo, već duže vreme se kanim da napišem post, ali mi pisanje ovih dana nije išlo baš najbolje. Puno se toga izdešavalo, što bi bilo zanimljivo pomenuti. Pre nekih nedelju dana, kod nas u Zamku se održalo XVI takmičenje klavirskih dua. Nisam ni sama očekivala da će to imati nekog posebnog značaja za mene, ali, spletom raznih čudnovatih okolnosti došlo je do nekih sasvim neočekivanih obrta. Sve je počelo tako što sam upoznala Jovanu, malu, živahnu, devetogodišnju pijanistkinju, sa kojom sam odmah postala odlična drugarica. Već posle pet minuta poznanstva mi smo zajedno pravile čestitke, a posle deset, ubedila me je da uradim njen portret, posle dvadeset smo razmenile brojeve telefona, a sledećeg dana smo na užas svih obarale ruke na predivnom stolu Jovana Belimarkovića iz XIX veka. I tako je počelo...Zatim me je profesorka klavira zamolila da uradim portrete gostiju iz Bjelovara, na šta sam ja pristala sa zadovoljstvom, naročito kad sam ih videla. Mali, zlatokosi, rumeni, nasmejani...B
Blog o ilustraciji, knjigama za decu i čajankama