Uspavanka za oblake

Ne znam kako bih počela ovu priču, jer su mi prethodni dani bili vrlo tužni. Priča o eksploataciji nikla i kobalta u ovim našim krajevima, odnosno na području Veluće-Ruđinci, o kojoj se malo diskutovalo, a više prećutkivalo, me je potpuno porazila. A najviše od svega ravnodušnost i apatija nas meštana Vrnjačke Banje i okoline. Trsteničani su se digli na noge, rešili da blokiraju puteve ukoliko neko uopšte pokuša da se približi određenim lokacijama i jasno stavili do znanja da to ne žele. Ja im se bezgranično divim. A kod nas se ljudi, na pomen nikla, smeju, prosto ne veruju da svet može da bude toliko pokvaren, da ljudski um može da bude tako deformisan. Utvrđeno je da nikla ima na Grotu, brdu koje se nalazi 200-300 metara od moje kuće, što znači da će nas raseljavati odatle, a oni koji budu ostali u blizini raspadaće se lagano od raznoraznih kancera, pre svega pluća, grkljana, nosa...Trudim se da prihvatim i razumem ovaj svet i njegova pravila, ali mi nikad nije baš nešto išlo za ru

Pre nego što pređem na glavnu temu ovog posta, osvrnula bih se još jednom na putovanja. Premda nisam baš preveliki ljubitelj istih, postoji nešto što bih svakako volela da probam - letenje u balonu. Mislim, sumnjam da bih baš imala hrabrosti, ali bar mogu takvo nešto da zamislim i da neke svoje izmišljene junake smestim u tu korpu. Na kraju krajeva ni Karl Maj, uz čije knjige sam odrasla, nikada nije bio na Divljem Zapadu, a kakve su sve avanture njegovi junaci preživeli (a i ja s njima). I tako nastade ova moja ilustracija. To the sky ********** Ovih sam dana provela dosta vremena razmišljajući o čajevima, čajnicima, šoljicama, stolnjacima...surfovala po internetu, pronašla divne sajtove, na kojima može da se vidi i kupi predivan pribor za čaj. Evo nekih primera: Roses and Teacups ili Royal Albert . Divno je, ali, 100 dolara za jedan čajnik ili jednu šoljicu je ipak previše. Zatim nađoh jedan sajt na kome možete da kupite neke lepe čajeve, 50 g košta oko 500-600 dina

U četvrtak 7. novembra otvorena je izložba "Vrnjački likovni krug" na kojoj su se predstavili umetnici koji žive i stvaraju u Vrnjačkoj Banji. Mislim da je otvaranje prošlo dobro i da je brojna publika, koja je prisustvovala, vrlo lepo reagovala na naše radove. Međutim, najbitnije je to da je Kisi, Joji i meni bilo mnogo zabavno i da su one zahtevale da se fotografišu pored svakog eksponata, ali u svom glodarskom stilu (nemam pojma zašto, ali mnogo vole da glume glodare). Da ne bih dužila previše, najbolje je da pogledate fotografije.  Evo i nas posle prozivke "Srbomobil" Nikole Pantovića  "Sova" Aleksandra Milutinovića  "Reciklaža" Blagoja Dimića  Radovi Biljane Marković-Kraguljac Radovi Predraga Čomagića  Skulptura Branka Milanovića  I moji radovi koji su vam većinom poznati  I na kraju ja sa svojim modelima. Ničeg od mojih ilustracija ne bi ni bi

Dragi moji, ko je raspoložen, a nije previše daleko i ima višak slobodnog vremena može da navrati sutra u 19 sati do Zamka kulture u Vrnjačkoj Banji i pogleda šta to vrnjački umetnici stvaraju. Ja ću, svakako, u nardenim danima napraviti i jedan post na tu temu.                                                            *********************** Evo i par fotografija koje sam propustila da dodam prethodnom postu, a tiču se stvari koje su pripadale mom dedi. Na njima je dedin sat. Ne razumem se naročito u satove, ali mislim da nije stariji od 1930.                                                                  ***************** A za ljubitelje serijala o belgijskom detektivu Herkulu Poarou važno obaveštenje. Krajem oktobra emitovana je nova epizoda serije u kojoj se pojavljuju i neki stari likovi, koji su se pojavljivali u prvih nekoliko sezona: Hejstings, mis Lemon i inspektor Džap. Moram da priznam da smo Kisa, Joja i ja odgledale sve, apsolutno sve epizode