Ne znam kako bih počela ovu priču, jer su mi prethodni dani bili vrlo tužni. Priča o eksploataciji nikla i kobalta u ovim našim krajevima, odnosno na području Veluće-Ruđinci, o kojoj se malo diskutovalo, a više prećutkivalo, me je potpuno porazila. A najviše od svega ravnodušnost i apatija nas meštana Vrnjačke Banje i okoline. Trsteničani su se digli na noge, rešili da blokiraju puteve ukoliko neko uopšte pokuša da se približi određenim lokacijama i jasno stavili do znanja da to ne žele. Ja im se bezgranično divim. A kod nas se ljudi, na pomen nikla, smeju, prosto ne veruju da svet može da bude toliko pokvaren, da ljudski um može da bude tako deformisan. Utvrđeno je da nikla ima na Grotu, brdu koje se nalazi 200-300 metara od moje kuće, što znači da će nas raseljavati odatle, a oni koji budu ostali u blizini raspadaće se lagano od raznoraznih kancera, pre svega pluća, grkljana, nosa...Trudim se da prihvatim i razumem ovaj svet i njegova pravila, ali mi nikad nije baš nešto išlo za ru...
Blog o ilustraciji, knjigama za decu i čajankama