Faeries

Faeries

Странице

уторак, 14. август 2018.

Animacija i poezija



Odavno nisam pisala. U stvari, beležim neke svoje skice, ideje, planove i stvari koje su mi važne i koje ne smem da zaboravim, ali potpuno konfuzno, bez reda i bez logike, u jednu raskupusanu svesku. Jednom sam je zagubila i kad sam shvatila da je nema, dobila sam histerični napad. Bilo je divljanja po kući, griženja noktiju. Ne zato što bi u njoj bilo nečeg kompromitujućeg, već zato sadrži sve ono što ja više ne mogu da pamtim: lozinke, adrese, knjige koje mi se sviđaju, ideje za kolaže i akvarele koje treba da napravim itd. U njoj mi je čak i jedan deo buduće priče o mudroj maloj lasici, ako ta priča, uopšte, bude doživela da ikad bude ispričana. I tako, ne odvajamo se. Sveska i ja. Kad je ne ponesem sa sobom, kao da sam pola mozga ostavila kući. Pa, ipak, nedostaje mi pisanje priče koja ima početak i kraj, koja nije samo skica nažvrljana u uglu neke stranice. 
 

Po svemu sudeći, sve se svodilo na razmišljanje o onom što treba raditi, pre nego na konkretnu aktivnost, što mene ozbiljno deprimira. Jedna od stvari koje su unele malo živosti u kolotečinu bila je animacija rađena za Međunarodni festival klasične muzike. Sve je, naravno krenulo od žvrljkanja, zapisivanja šta bi trebalo uraditi, mogućih varijacija na temu. Onda na red dolazi izbor muzike, čak pre nego što počnem da pravim scenografiju i lutke. Ovaj put je to bio čudesni Erik Sati.

Nakon toga sledi pravljenje lutkica, spajanje, razmrdavanje zlobova, razvaljivanje, pa opet spajanje...
...i mnogo, mnogo seckanja
...zatim pravljenje probe pred glavno snimanje u mom improvizovanom studiju za animaciju, koji se sastoji od parčeta stakla naslonjenog na stolicu sa jedne, i kvarcnu peć sa druge strane, i jedne stare razvaljene lampe.

I sve to radi 45 sekundi animacije :)


***
Međutim, događaj koji mi je doneo najviše radosti je Kisino prvo učestvovanje na književnoj večeri i čitanje sopstvene poezije. Zapravo je to bila predpromocija zbornika vrnjačkih pesnika, među kojima se našla i Kisa.
Moj "pesničar"



Evo i jedne njene pesme:

Kristina Kljajić: Nisam ja preživela

Nisam ja preživela
da bih
svodila račune
nepotrebnima
brojala sekunde
dosadnog minuta
neke sive nedelje
da tračarim
osuđujem
i budem zatrpana
hrpom papira
teškim rečima
upućenim sitnim dušama
Nisam ja preživela
savovaj haos
nije mi trčala smrt
za petama
da bih se davila
u konformizmu
mrtve ribe u vodi
da bih objašnjavala
svoj obojeni nemir
daltonistima
Nisam preživela ni da bih mrzela
one kojima sam dala svu ljubav
srce prožeto cvećem na dlanu
a čiji je uzdah olakšanja
bio toliko veliki
dok su me gledali kako padam
kako se davim
i kako tonem
jer očigledno
moja je odanost
bila okean
hrabra plava i užasno velika
ja nikada ne odustajem
od nekoga koga volim
moja je greška jer zaboravljam
da na ovom svetu ima
tako malo okeana
i tako mnogo bara
Nisam preživela
ovaj pakao
da bih se ponovo
pravdala
nekome ko nije Bog
hvala što ste se trudili
da me sačuvate
od drugih
a zaboravili na sebe potpuno
Nisam ja preživela
da bih imala nešto
što samo liči na prolećni vertigo
niti da bih večno
patila za njim
bezobraznim
kvazi umetnikom
koji miriše na cigarete
privlačnost
i patetične izjave ljubavi u pola noći
Možda je on ipak
samo loša verzija
čoveka mog života
Nisam ja preživela
da ne izgovorim ni jednu psovku
onima koji ne znaju
šta znači
grimizno crvena
skerletno
rubin
i koralna
u nijansama mog karaktera
a ipak su se kleli
da me poznaju dobro
a nisu znali
da zamalo nisam preživela
začarana kao Trnova Ružica
prokleta kao Ofelija
neshvatljiva kao Lolita
sama
svoja sopstvena muza
spremna da vodim
ljubav sa
rečima
i obojim svet
paletom svoje sopstvene ličnosti.

Preuzeto sa Insp

Više o književnoj večeri može se pročitati OVDE.

Нема коментара:

Постави коментар

Hvala vam što ostavljate komentar :)