Faeries

Faeries

Странице

недеља, 09. јун 2013.

Koncerti, izložbe, kolaži...

Evo, već duže vreme se kanim da napišem post, ali mi pisanje ovih dana nije išlo baš najbolje. Puno se toga izdešavalo, što bi bilo zanimljivo pomenuti. Pre nekih nedelju dana, kod nas u Zamku se održalo XVI takmičenje klavirskih dua. Nisam ni sama očekivala da će to imati nekog posebnog značaja za mene, ali, spletom raznih čudnovatih okolnosti došlo je do nekih sasvim neočekivanih obrta. Sve je počelo tako što sam upoznala Jovanu, malu, živahnu, devetogodišnju pijanistkinju, sa kojom sam odmah postala odlična drugarica. Već posle pet minuta poznanstva mi smo zajedno pravile čestitke, a posle deset, ubedila me je da uradim njen portret, posle dvadeset smo razmenile brojeve telefona, a sledećeg dana smo na užas svih obarale ruke na predivnom stolu Jovana Belimarkovića iz XIX veka. I tako je počelo...Zatim me je profesorka klavira zamolila da uradim portrete gostiju iz Bjelovara, na šta sam ja pristala sa zadovoljstvom, naročito kad sam ih videla. Mali, zlatokosi, rumeni, nasmejani...Bilo je divno gledati ih, onako radosne. Mislila sam da će im biti neprijatno da mi poziraju, međutim oni su to odradili stvarno profesionalno. Jedino mi se mala Mia sve vreme smejuljila. Trudi se da bude ozbiljna, a one ogromne oči joj se stalno prelivaju i u jednom minutu promene milion izraza. Kako je divno biti dete, skoro da sam zaboravila, ali me ovakve stvari uvek podsete. A onda su svi počeli da traže da ih nacrtam. Nemam pojma koliko sam portreta uradila, ali sam posle par sati neprekidnog crtanja bila sva ukočena, ali i mnogo srećna videvši koliko sam radosti njima donela. Nisam ni pomislila da bi neko zbog takve sitnice mogao toliko da se obraduje. Razmišljajući tako, stalno se vraćam na isto - zašto se, odrastajući, toliko promenimo? Šta se to desi, pa se pretvorimo u umorne, nezanimljive ljude, koji ma je sve dosadno, koji ničemu ne umeju da se raduju, ljude potpuno otupelih osećanja. Ja se toliko bojim, užasno se bojim da ću se jednog jutra probuditi i da ću biti takva, a da toga uopšte neću biti svesna. Možda već jesam?!!! 
Evo par fotografija koje prate priču.
Slađana Buklijaš sa Lovrom i Miom iz Bjelovara
Filip i moja drugarica Jovana
Mitar i Katarina
Mitrov portret
Jovana i Filip nastupaju
i, naravno, nas dve
Druga stvar kojom sam se bavila bilo je pravljenje facebook profila i stranice za Zamak kulture. Možete da pogledate i, naravno, da se pridružite na sledećim linkovima:
I poslednje, i ne najmanje bitno jesu kolaži. Dobila sam divan kompliment od jednog starijeg kolege, inače izuzetnog umetnika. Kad je video te moje kolaže rekao je da su divni i da sam mu ulepšala dan :D Nadam se da će i na druge delovati tako :)
Listening to a Bird
Day-dreaming
Little Girl wit Bear and Hare
########
Eh, zaboravila sam još jednu stvar. Napravila sam jednu zanimljivu animaciju, a kao inspiracija poslužila mi je nedavno otvorena izložba u Zamku kulture, a koja dolazi iz Prirodnjačkog muzeja. Nadam se da kolege neće da mi zamere što sam zloupotrebila njihove eksponate :)